Najave događanja

NASLOVNICA

Bile kadgod nedilje

17.03.2017 00:00, Rubrika: Bać-Ivin štodir , Broj: 727

Bać Iva i dan danas najviše volji nedilje. Još o dičji dana uvik jim se radovo, zno da će zastalom bit cila familija i da će za ručak bit supe žute ko dukat, sa rizančićima tankima ko končići, zamisitima u sami jaja. Šta će bit potli supe, bilo mu sve jedno, mesa i nako ni voljijo. Pojijo bi jal kompire, jal drugo što mater napravi nuz meso, al na kraj mu u tanjuru ostane baš komatić mesa što mu uklade, pa ga gledi odvud, pa odnud, a onda kaže da mu boli trbu, da više ne može jist. Dada i mater to nisu uvažavali, pa moro sidit zastalom dok ne poji i meso, više put bilo zaljano i suzama. Jedino kadgoda, ka se ščimgod zabašuru, stari dada jal majka bi za dram znali pokupit taj komatić iz njegovoga tanjura i pojist. Supa se nastal metala tren pri neg zazvoni podne. Ka zazvoni, svi bi se digli, izmolili očenaš, pa ka stari dada kaže Bože blagosovi, istom bi onda sili, a mater svima uklala. Nediljom se sa ručkom ni žurilo ko poslenim danom. Polako bi jili i svašta se divanili, a na kraj bi mater narizala ukiselo gibanice. Brzo bi zaboravijo na meso i prisnapijo na gibanicu. Najviše voljijo makom. Volji je i danas, samo što mu doktorica zabranila. Po njemu, bolje da mu zabranila meso. Nediljom mater uvik pekla struku orasma i struku makom, to u njevomu selu o davnina bijo najlipši kolač. I dan danas se više put siti i kako njegova pokojna baka gibanicu pekla u velike zemljane peći što jim bila u pridnje sobe, a ložila se iz kujne. Take više nikada i nigdi ni probo, misli se vada danas drugača zoto što se peče na struju, a možda i zoto što više nema ni nakoga brašna ko što bilo iz doroslovačke mline. Potli ručka svi bi malo prilegli, nedilja jim bila baš pravi dan za odmor. Potli bi on i dada išli na fodbal. Bać Iva ni ništa minjo, ni danas, ka je glava kuće,  nedilja mu ne bi bila nedilja ni brez supe žute ko dukat, ni brez malo drimanja potli ručka, ni brez fodbala. Jedino što oko astala puno prazni stolaca. On i njegova sidnu ko dvi tuge i samo se divanu o njevi cura. Istom jim jilo zasoli koja suza, pa divan stane. Tako i u nedilju. Taman njegova metnila supu nastal, zazvonilo podne, stali se molit, niko se u po molitve sto derat na vraci na svaj glas. Taksa da se pokida. Bać Iva izašo u gank, prid vratma o kujne dva derana, ko o brda odvalita. A obadva izgledu ko da se danima nisu brijali i umivali. »Mi došli pitat oćete na izbiranje i oćete dat glas vomu našemu što se za sve pita.«, veli naj malo manji. »Dico, mogli ste prvo makar Boga nazvat. A kanda vas vaši nisu naučili da ni lipo u tuđu kuću it u vrime ručka.«, veli Bać Iva i otkuči letvice o stražnjega dvora. Taksa se oma provuko u gank i sto bisno lajat.  Nezvani gosti se okrenili, nisu ni čekali da jim bać Iva odvrati nono što su pitali. Obadva za dram bili sone strane vraci. Naj malo veći ga nusput tijo i šljoknit, al ga Taksa oma skobačijo za čakšire. Bać Iva se samo naškobijo ispod brkova, al ručak mu već prisijo. Zarezijo letvice, veli samo nek Taksa ostane u ganku. Malo bi se na miru odmorijo, a potli će i na fodbal.  

Uvodnik

Tjedni komentar

Sjajna priča

U rezervatu biosfere nalaze i mjesta sa značajnom zastupljenošću hrvatske nacionalne manjine

Vijesti