Najave događanja

NASLOVNICA

Uskršnjak

21.04.2017 00:00, Rubrika: Iz Ivković šora, Broj: 731

Čeljadi moja, baš sam lipo provo ovaj Uskrs, šta kast. Kugod da su mi se vratila stara vrimena, kad smo bili zadovoljni samim sobom, komšijali se i išli jedni drugoma na mobe i slavlja; radovali se kad komšija jel rođak štogod novo kupi a ne kugod sad: svi svakom zavide, samo se zlobno divani, plećaka koliko god oćeš... Ne znam ja, borme, šta se desilo ovim svitu, al da je to valjano... nije, borme. Zato mi valjda ovi par dana svetaca toliko i bilo lipo. Obašo sam i očistio groblje, izdivanio se s fajin poznatog svita o svemu i svačemu. Na salašu kod mene u Ivković šoru kugod i uvik: šunka i jaja, pa se nosi svetit, uveče misa a posli mise se skupimo i lipo zajedno večeramo.. Na žalost, i to je već svudan ritkost. Te ovaj radi, te onaj iđe vamo, žuri... a onaj onamo i lipo čovik nikako da skupi to malo familije za jedan astal kako Bog zapovida. Neg, malo sam zabrljo s cicamacom, kandar sam je rano nasiko u dolu pa se lako krunila, al na Cvitnu nedilju sam je nosio posvetit, kaka je taka je. A ni morčiji jaja ove godine nije ova moja ušarala, kasno su pronele pa nije nakupila. Al, dobra su i ova kokošija. Lipo metnila u lukovinu kad se ufarbala, onda i namazala slaninom da se sjaje ko kadgod. Gledim na hetiji kad sam bio, a i na ovim izložbama na dosta misti sad se to pritvorilo u pravu modu, doduše lipu, pa ima svakaki jaja, najviše je guščiji, bili, pa ondak s kojikaki šarama, prava umitnost izrasla od starog običaja. I ja zdravo volim ona što su ušarana slamom, al moram priznat da su mi ona kuvana i šarana u lukovini najlipča. Oma se sitim kadgod kad sam ko dite išo šorom u polivačinu pa nadobijamo jaja, digdi i pomorandže i na kraju sidnemo u do i dobro se naidemo. Još i sad tim jajima ostim ukus u ustima. Ovdašnji polivači, sad se smim kladit da ni ne koštaju jaja »zarađena« polivanjom. Doduše, ni nema tušta polivača. I naše udruge se nike trgle, pa se baš latile o Uskrsu s koji kaki manifestacijama. Bilo i kod nas u našoj lipoj crkvi u Ivković šoru jedno lipo pridstavljanje knjige o križovima krajputašima, da se čovik siti kako je kadgod bilo, kako se vira čuvala i di se Bogu molilo ako se nije dospilo u crkvu... Nije kadgod bilo ni lako dospit do crkve, čeljadi. Napado je snig, daleko... Nije ondak bilo traktora ni limuzina što mogu proć svudan. Lipo se čeljad skupila, pa očla pod najbliži križ i Bogu se pomolilo, prodivanilo pa svako na svoj salaš. Dospio sam ja i na izložbu šareni jaja, čak u Tavankut. Ta di ne bi, samo taki je bilo jaja, sve da se čovik zadivi šta su vridne ruke ti cura i žena kadre opravit. A jeto, Uskrs prošo, vrime leti kugod i ovi traktori što žure poradit na njivama i posadit što je priostalo. Ja ću kandar dvared, buba mi pojla kuruze, andraka joj lakumog, i ona kandar očla u tajkune pa pase li pase a ne zna da je sime poskupilo i da je kugod suvo zlato. Samo da taka cina bude i kad se rod prodavo. Al onda nakupci već imadu spreman divan ne bojte se: »Eto, po to je i na svickoj berzi«, vele. Jeste, velim i ja, al na svickoj berzi je suvencija tristo četristo evra...

Uvodnik

Tjedni komentar

Sjajna priča

U rezervatu biosfere nalaze i mjesta sa značajnom zastupljenošću hrvatske nacionalne manjine

Vijesti