Najave događanja

NASLOVNICA

To ko da ni isti fodbal

19.05.2017 00:00, Rubrika: Bać-Ivin štodir , Broj: 735

Bać Iva oduvik voljijo fodbal. Makar zašo u godine, ka se cigra u njevomu selu, nema toga što bi ga moglo sustavit da ne otide gledat. Što u selu, al otide š njegovima i na stranu. Koliko put se rasrdijo na nji i sam sebe zareko da ji neće više nikada gledat!  Misli se, di su vi danas o ni što se fodbalovali pri trist godina? Nemu ni srca ni duše, a bome ni kuraži. Aj što većinom  njeruju, još bi jim i oprostijo, al nikako ne razumi što se fodbaluju ko da nemu kapi krvi u sebe. Skoro uvik ka idu u goste dobiju i batina, naki mučki, ni ne vidi se ka ji naj drugi ošajdari, samo ostane masnica, al kanda ni doma nemu kuraži nikoga ni pipnit. I ništa se ne jidu ka izgubu, nit se raduju ka zadobiju, samo nikoliko najstariji. Vi mlađi ščim se fodbal svrši, telefone u šake, drot u uši i svaki cupka po svoje svirke. A u na vrimena pri poslidnjega rata, ti što se fodbalovali, ka zadobiju, zajdno zapivu, ka dobiju po repu, zajdno ćutu i tuguju. Išli zajdno i u selo, znali se zajdno zapit, bili jedno društvo. I nisu se baš ni tili ni smili ožderat  subotom, ka se fodbaluju nediljom. Ne do jim Bog da ji vidu precednik jal traner. Vi danas nikoga ne slušu, pa se znadu fodbalovat i crveni očiju. Bać Iva se jako voljijo divanit š nikoliko nji što se kadgoda fodbalovali u njegovomu selu, potli i na strane i bili nadaleko poznati po dobromu. Kanda se i oni dosta jidu što fodbalovanje u selu spalo na tako niske grane. Istina, nema više Zadruge, nema ni Kombinata, pa nema ni novaca ni posla zove što se danas fodbaluju. Al ope, ka se već fodbaluju, mogli bi š malo više srca. Ni vada baš sve u novcima? I tude, baram tako misli bać Iva, ima još jedno. Na dica o pri rata na fodbalovanje se navadila na sokakeva, nisi ji mogo otirat doma, kolikogod bilo oguljiti kolina i krvavi nokata. Vi danas išli u nikake škule za fodbalovanje, a dade i matere to plaćali svakoga miseca. Tamo ji učili di triba šljoknit fodbal, al ne i kako. A kuraž i srčanost se naučili na sokaku, u škule baš i ne. I ka se škula svrši, oma trk svaki za svoje sokoćalo, ni više bilo u mode trčat za fodbalom na sokaku i to još do mraka. Pa ope, bać Iva i danas nediljom potli podne, ko da ga pundrav čačka, ne može dočekat vrime ka će fodbal. Ni to ko ka se zarekneš svetomu Antunu da više neš gledat televiziju. On i kum Tuna na fodbal uvik išli na bicigla, pa bi, ka idu tamo, popili svaki po ladni špricer potli ručka, a ka idu natrag potli fodbala, po rakijicu pri večere. Šta će, ka jim nusput. Što kažu stari, ka projdeš nuz crkvu prikrsti se, ka projdeš nuz bircuz popi jednu. I danas se naškobi ka se siti kako kum Tuna nikada ni sa sobom nosijo šlajbok, njegova bi mu uvik dala samo sitni za cidulju za fodbal. A svaki put gledo i kako bi se zabašurijo kakim divanom, pa bi prošo nuz noga što prodaje cidulje, ne bi se ni okrenijo. Vada zno da vaj o sramote neće ni larmat ni trčat za njim. Tira biciglu i škobi se sam za se. Eto, ide sam, kum Tuna se zavadijo š njim brog politike. A brog politike više ne ide ni na fodbal. 

Uvodnik

Tjedni komentar

Sjajna priča

U rezervatu biosfere nalaze i mjesta sa značajnom zastupljenošću hrvatske nacionalne manjine

Vijesti