Najave događanja

NASLOVNICA

U po žetve ne znaš pošto žito

14.07.2017 00:00, Rubrika: Bać-Ivin štodir , Broj: 743

Misec po misec, godina za dram projde. Evo, već došla i žetva, a lanjcka ko da juče bila. Ako bi čeljade čitalo novine, pa slučajno u šake uzelo lanjcke jal priklanjcke misto današnji, sve bi mu izgledalo isto. Jedino nova imena glavešina. I svima velika briga ni što pravu lemuzine i ajzibane i sadu maline. Za žito ni malo ne brinu, sapu dok je njeve ravnice, biće i kruva, ko bi još noto trošijo vrime. Ko da kruv sam raste na njive. I stari to znali, puno godina unatrag. Nisu znali čitat, pa i brez novina svašta prinašali sa kolina na kolino. U ravnice se minjale i države i carevi, minjale se regule i propisi i vladari, al svima isto bilo jedno jedino. Ka ravnicu tribalo očerupat do strnjaka, bila svačija. A ka se tribalo starat o njoje, nikad i ničija. Navik i jedino paorcka. Kolikogod stari divanili da sve kako dojde tako i projde, vi što se navadili čerupat, kanda će ostat zanavik. Nikio jutro ko bać Ive bijo pretelj Joza. Dono mu dva džaka urodice, veli malo za živinu. Tako on potli svake žetve, već godina. I nikad neće uzet novce, veli di bi, ka se siti koliko mu put za koišta bać Iva bijo pri ruke. Jozini bili paori ni sam ne zna koliko kolina unatrag. Paor i on i to o najveći u selu. Ima i dva diteta i jednu kćer. Oni se isto latili paoršaga, a i kćer se udala u paorcku kuću. I Joza i obadva diteta svršili škule za paore, pa dosta toga radu nako kako natrukovano u knjiga. Uvik otidu i poslušat ka u selo dojdu kakigod stručnjaci za paoršag. A dojdu uvik prid izbiranje. Volju se i podivanit i sonim ko znade više o nji, a i sonim ko znade manje. Iz svakoga divana uvik štogoda korisno izvuču. Take bać Iva sapi u mudre ljude. Pozvo pretelja Jozu da malo sidnu i podivanu ščim vaj istovarijo džakove. Oma metnijo kafu, a za se skuvo čaj o titrice. Naljo mu i polučak nove dudovače, veli da proba jal dobro udesijo. Pita mu i kako prošo sa žitom ve godine. »Bome, pretelje, skinijo sam sve, al nisam još ništa pridavo. I neću. Odno jim jedan kablić da vidu, ka oni mene lipo velu da bi uzeli sve brez klasiranja, al još ne znu pošto. A ja i dica lipo vidimo da zrno krupno, tvrdo, a ni ni prljavo. Tako bi u cilomu svitu išlo u prvu klasu, jedino ko naši ne. Nemaš ti brige, vi što tude na angro kupuju, ka dalje prodaju, u prvu klasu trpu sve što mož i ne mož. A država nikako da donese kakegod regule i pokaže makar malo brige za nas paore. Oni izgleda više brinu oće li dobro zaradit ni što o nas kupuju, a drugima prodaju. Kanda jim ni ni malo briga ni za nas što ulažemo svoje i još se cile godine patimo i radimo, al ni zone što će morat kupovat kruv i brašno. Zoto i mislim da su ti što priprodaju njevi ljudi. Ko zna ko tu šta, s kim i koliko dili?«, bida se pretelj Joza. »Dobro, pretelje, uvik sam ti držo za mudroga čoveka. Zoto se i čudim, kako se nikada nisi zapito zašto je bagra svi fela poupropašćavala sve mline što su uvik radile punom parom, još u ne naše velike države?«, pita mu bać Iva i nalje još jedan polučak.

Uvodnik

Tjedni komentar

Glasovanje nogama

Ono što nisu učinile ratne devedesete, učinit će, po svemu sudeći vrijeme produljene tranzicije

Vijesti