Najave događanja

NASLOVNICA

Željni i svatova

08.09.2017 00:00, Rubrika: Bać-Ivin štodir , Broj: 751

Bać Iva i njegova se niko jutro probudili dosta rano. On oma podložijo špojer i metnijo za nju kafu, a za se čaj o titrice. Obadvoj najviše voljili ti po sata izajutra, dok polako, naki još topli o sna, srkuću svako iz svoje bukarice. Tako bilo još otkako se uzeli, tako i ka su jim cure bile male, pa i malo veće, a tako i dan danas, ka su ostali sami. Jedino što jim se, ka su bili mlađi, malo malo, pa kafa znala oladit. Znade i sad, o vrimena do vrimena. Kako prija nuz kafu, tako i sad nuz kafu i čaj, znali bi se svašta divanit, u poslidnje vrime najviše o njevi cura, o jeseni, što eto, samo što ni, a ka se spomene jesen, oma je tu i divan o koikaki svatova. Ruku na srce, kadgoda i u njegove i u njezne familije svatova bilo da jim se broja ne zna. Istina, i kod dida i baka bilo i ofanj dice, pa i svojta bila velika. A ka se bać Iva prisapi, ima ji i danas dosta, samo o ni bližnji, o pobratića i posestrica. Tako i ko njegove. »Džabe nas ima, ka nam dica većinom više ne poznaje ni najbliže rodove. Eto, niki dan unišla u jedan dućan, vidim, radi cura o mojega pobratića. Ja je se lipo javila, ona gledi krozame ko kro staklo. Ni da bekne. Kanda baš i ni svako svoje naučijo ko je ko, ko što smo mi naše cure. A ni pobratić mi se ni javijo, ima već godina i godina. Čujem da će mu se cura vinčat za jedno dvi–tri nedilje i da će imat ofanj velike svatove. Vidiš da nas nisu ni zvali«, veli njegova, a po njeznomu glasu bi reko da je baš i ni pravo. »Bome, ni ja ti se ne dam. Eto, prošle subote bili svatovi starijemu o moje posestrice, baš u varoši di nam je starija i to u njeznomu komšiluku. Po rodova zvali, mi ope međ nima što nisu. Kanda zvali samo ne što imu lemuzine. Ni mi toliko brog mene i tebe, ja svakako prisidim cile svatove, a znaš i da slabo podnašam to talambasanje na svaj glas. Žo mi što ne zovu naše cure. Obadve volju i igrat i pivat, a nikako da dočeku priliku«, žalosno će bać Iva i duboko izdane. »Ne znam, samo, šta ćemo ka se budu naše udavale. Koga š zvat, a koga neš? Vidiš da se u svatove više ne ide od kake velike volje. Već ti unaprid stra ka se sitiš darivanja. A nema više ni ko đuvegije ni ko mlade ni veliki pripravljanja o cili nedilju dana. Nit se više misi rizance, nit kolje svinče ni ovca, nit čupa živina, nit peču kolači i torte. Sve se to ponaručiva tamo di ima, pa se navučeš i u svatove otideš ko gospodar, potli samo otrišeš usta, darivaš, pa ka ti volja, otideš doma«, veli njegova i srkne još malo kafe. »Vidiš, za me to i nisu svatovi. Ja sam oduvik voljijo no veliko pripravljanje, a najviše petak. Pa kad se svrši svaj posov oko mesa, naide banda i bome, znalo se tu veselit i do zore. Jedino sutra u svatova znala malo i bolit glava. Al neka, sve se to izduralo u veselju«, veli Bać Iva. Njegova se zagledala u slike o njevi cura. Mogo bi se zakunit da je se svitlo malo prilomilo na vlažnomu tragu na obrazu. Steškalo se i njemu, pa je je samo stego. Ništa nisu divanili, al su u te ćutnje jedno drugomu sve rekli.  

Uvodnik

Tjedni komentar

Glasovanje nogama

Ono što nisu učinile ratne devedesete, učinit će, po svemu sudeći vrijeme produljene tranzicije

Vijesti