Najave događanja

NASLOVNICA

Gustiram

08.09.2017 00:00, Rubrika: Iz Ivković šora, Broj: 751

Iđem ja tako ovim mojim lipim selom, a ono sve mi drago koliko svita na sokakima, čeljadi moja jel to moguće? Ta jeste mislim se ja, svatiće svit da je najlipče na svojim pragu pa će se lipo smirit od ti lutanja svudan po svitu i ubardat da nije sve ni u novcima; doć kući jel na salaš i latit se posla da nam ove naše lipe njive više ne propadaju i zarastaju u korov. Tako je borme kad vam lipo divanim, možte vi meni do kog doba tute mudrovat, te vaki traktori naki kombaji, te vake mašine te naki otrovi, al ja vama velim, čeljadi moja, možte vi kast koliko oćete da smo mi  iz Ivković šora najtvrdoglaviji al brez čovika i njegovog znoja na njivi od njive nema ništa, pa nek se srdi ko oće. Sićam se samo lanjske jeseni kako sam prošo: dođe u naše selo košaroš, pa prodaje košarove jel minja za akumulatore, staro gvožđe i sličan drlog. Šta on so tim izveđava ja ne zanam, al dobro dođe košar u kući pa nek kaže šta ko oće. Iđem ti ja tako i trgovo tri košara, svezo ji jedan u drugi pa na stražnji sic od bicigle, a ko god da me vidi u smijanje i oma počo onaj »mudar divan«. Ta šta ćeš ti, Braniša, s tim? Ta nećeš valjdar kvočke nasađivat? Ni za to više ne triba, sad imadu inkubatori. Ta onda se nađu oma i drugi pametni, pa i oni dodadu: »Av, pa neš valjdar so tim kuruze dizat u čardak? Ajak, ja borme ni livatorom to više ne radim, lipo ovršem kombajom i pridam.« Eto to je naš svit, a ne svaća da onda da pošto drugi oće. Kandar mi se čini, čeljadi, da su nas čimegod posuli odozgor s kakim pravom kugod ove komarce pa ne znamo više ni mislit. Naše smo mlinove pozatvarali i poprodavali, zarđali siroti i stoje prazni, oko nji korov a mi lipo na šlepere potovarimo svoju muku i posli uvozimo brašno. Kandar se onim više isplati kupit od nas žito jel kuruz neg nama prodat gotovo brašno... Ko je tu pametan, ja borme ne znam, al da je malo taki malo je.
Ja ću borme i dalje po starovinski kako Bog zapovida pa će mi bar čutke ostat za šporelj ako ništa drugo. I tako ja gustiram dok polagano kiselim noge u lavoru prid ambetušom. Imam nevolje s petama, čeljadi, samo take. Više ji ni cigljom ne mož dotirat u red, samo otvrdnu i pucaje, skoro da će ji tribat fleksom obrusit. Nakupovo sam koji kake masti u pateki, a ništa ne pomaže. Ni pateke nisu ko kadgod, sve što svituju je samo tako papreno za buđelar a ni za čeg ne vridi. Da sam skupljo i cidio, već bi cigurno napunio omanju kačicu s tim likarijama. Vele da moram otić doktoru, al kažite vi meni lipo molim vas ja, kojim? Ode kod nas u selu doduše ima doktor, al triput nediljno i to drugi i drugi. Više ni ne iđem, a nisam ni novu knjižicu opravio. Ja i meni slični vele mi u tim cocijalnim da nemamo pravo, imamo malkoc zemlje više neg što se smi. Ja nako ondak gustiram: pa mi smo niki kulaki po njevom divanu! A mi skroz poderani čakčira već svi na salašu. Jadan je paor pokidanog tura, ja vam velim.

Uvodnik

Tjedni komentar

Glasovanje nogama

Ono što nisu učinile ratne devedesete, učinit će, po svemu sudeći vrijeme produljene tranzicije

Vijesti