Najave događanja

NASLOVNICA

Tribali ka se pravila država potli više ne

06.10.2017 00:00, Rubrika: Bać-Ivin štodir , Broj: 755

Vrime se pokvarilo, niki dan već ujtru bilo i magle, pa bać Ivu ope uvatilo njegovo. Ni mu bilo dobro cile nedilje, jedan dan moro i u varoš ko doktora, al ščim iskukucnilo sunce, za dram mu bilo bolje. Pri neg što se krenijo biciglat po selu, sitijo se kako mu prvać zagorijo bećar i ne žene o pekara i njeznoga divana. Reko je da će dojt ko njoje, pa veli iće to prvo obavit. Uputijo se na njezin kraj sela. Latijo š njim pisanku i klajbas, veli možda će tribat i štogoda pribiližit. Koiko mu se nusput javljo, al se ni obaziro ni vamo ni tamo, ne bi da ga ope niko zbuni i zadrži. Došo do njezne kuće, vidi, iz odžaka se puši. Otvorijo vraca, ker se zatrko, al ka se malo sagnijo i podrafo ga iza ušiju, oma pristo lajat i sto mu oko nogu škumićat i mavat repom. Gazdarica izašla u gank i obradovala se ka ga vidla. »Ajte vamo u kujnu, oma ću metnit i kafu. A već sam mislila da ću je i vo jutro morat popit sama«, veli i unide, bać Iva za njom. Krupno ga gleda i veselo se škobi, vidi koliko se obradovala društvu. Ni imo srca odbit kafu, neće mu vada baš ta jedna pritegnit. Nuz kafu mu koišta i ispripovidala, veli dokumente i sliku će vidit potli. Nudila mu i rakije jal vina, al ni tijo ni jedno ni drugo. Ka će se krenit, doma popijo šaku medecina, pa ne bi mišo. »Eto, bać Ivo, ako mi vi ne pomognete, ne znam ko će. Na svit sam došla ka dada došo natrag iz velikoga rata. On i mater samo što se uzeli, ošo za puškom. Tuko se o svega srca zonu državu što propala pri dvajspešest godina. Dobijo i vraganajst nikaki kolajni. Ope se latijo njegovoga paoršaga, tribalo dalje živit. Klajbasa se latili ni što došli ajzibanma iz nikaki brda, a divanili puno drugače neg mi. Podobijali oni i lipe, velike švapcke kuće i zemlju i marvu i konje i sva radila. Potli to za skupe novce poprodavali. Dada se ni puto u politiku, veli dosta se za državu tuko, nek je pravu drugi, mlađi i vada pametniji. Ka su napravili nikake zadruge, naši u nji uneli zemlju, konje i sva radila, a njevi klajbase. Dade već onda ni bilo pravo, to i reko na jedne koferencije. Taj put mu oprostili zoto što još za rata sto u partiju. Jedino ga dobro iskaštigovali. Brzo potli toga i ja došla na svit, dada i mater mi oma i krstili. To izgleda privršilo miru, jednu noć došli žandari i odveli ga. Potli ga više nikada nismo vidli. Jedino ostala sramota. Ne znam koliko to godina prošlo, vada sam istom počela it u škulu, mater samo dobila nikake papire. Oma povezala crnu maranku. Ni je ni skidala za života, po njezne želje u njoje i saranita. A danas na televizije gledam kako se u sudova skida sramota soni protiv koji se tuko. Pa eto, vi vada znadete kako to ide, možda bi i jaq mogla kakogod skinit sramotu sa mojega dade«, ispripovida mu u cugu gazdarica, duboko izdane i pruži mu papire što sprimila u džep o pregača. Bać Iva ji sprimijo u pisnku, veli mora ji doma dobro pogledat, pa će je javit. Gazdarica ga ispratila. Istom naskaku puščala suzu a i on ositijo nikaku guku u grlu.

Uvodnik

Tjedni komentar

Glasovanje nogama

Ono što nisu učinile ratne devedesete, učinit će, po svemu sudeći vrijeme produljene tranzicije

Vijesti