Najave događanja

NASLOVNICA

Tamburaši

06.10.2017 00:00, Rubrika: Iz Ivković šora, Broj: 755

Faljnis, čeljadi moja. Jevo da se pofalim malo: gledo sam ovaj lipi Festival bunjevački pisama. Doduše, samo priko kompjutora jel nisam dospio na njeg, a da pravo velim, nisam imo ni novaca za biletu, no i tako mi se sviđo. Baš su lipo svirali i pivali ovi naši većinom nepoznati pivači i tamburaši, a ja baš take i volim. Ovi izvikani na svim ovim televizijama što se svake nedilje drugčije zovu, pa čovik ne mož ni uvik znat koju televiziju gleda. Ovo je baš lip skup, a vidim da je i sala bila puna. Lipo, borme, i cigurno se neće zaboravit i zapustarit naša lipa pisma dok ima ove mladeži. Takmičili su se borme tamburaši i kadgod, divanio je meni moj dida. Doduše, sad je to fajin lipče, svečanije, sa svim onim mikrafonima, teknikom a ne ko kadgod: po mijanama i kojikaki prelima i skupštinama di su se natpivavale dvi-tri bande, po cilu noć ispivavali kojikake bećarce a kažu da je bilo u tim i smijurije, a i di koja bi malkoc slobodnija divojka bila i ocrnjena pa bi pocrvenila. Di koji bi i bećar uteko s taki »koncerata« da i njegovu nevolju kogod metnio u pismu. Sad je to ozbiljno, pa se niko ni ne sprda ko kadgod. I onda je bilo lipi pisama što diraju u srce, nije da nije. No sad imam dosta posla na njivi, ko je i izmislio, skoro da mi se sve više sviđa divan onog bećara što je nagovaro baću da proda zemlju jel će se uplisnivit. Tako i ja, primiče se i kraj godine a ja još nisam prodo ni stare kuruze. Kad god ja oću, kažu ovi nakupci: »Sad ne možeš, Braniša, imamo kod onog gazde pet a ondak kod onog drugog deset vagona«. I tako, dočeko ja jesen so to malo, a sad ne primaju stare već samo ove nove. Ta, neće se valjda čeljad mučit s moji dvajst-trist meteri, samo poslovat i trošit artiju na Branišu i ove druge male paore! Nji su oni već odavno puštili niz vodu, samo nas se sitide kad dođe frtalj, jal kaki drugi namet. Vamo me i Roko bacio u nevolju, stalno me priduitri pa pokupi i to malo jaja po guvnu. Huncut jedan kerećiji: uvik čuje ako kokoška kokodače i prvi natrevi di je snela, pa ni na pecu nemam šta iznet. Ne smim ga zdravo ni ružit, ta sad kerovi imadu veća prava neg ljudi. Te ji moraš ranit vako te nako, ne smiš ji vezat na lanac ko kadgod, još mož, kaže Joso, dospit na sud s kerom pa šta š onda? On će cigurno dobit parnicu. Doduše, ima on i pravo, sad je josag cinjena. Jeto, moj komšo Lajčo je prizvat na raport zato što mu pivac male fajte ujtru kukuriče. Žalio se komšija da ga uvik budi ujtru i eto nevolje. Kazli da će mu izmirit glasnoću, pa ako je veća ondak kazna. A sad se ja pitam, čeljadi, a di su pivcova prava? Ta, jel se smi držat u tim dilu varoši ukrasan pilež? Smi, e onda molim lipo. Pivac je živ stvor, sa stalnim mistom boravka u Lajčinoj avliji i ko taki dotični pivac ima pravo na javno i umetničko izjašnjavanje, a kukurikanje je njegova pisma. Znači, umetničko izražavanje i ne smi mu se zatajit. Velim ja vama, dobio bi pivac sud cigurno, možda još i koji dinar iz proračuna. Dosta sam mudrovo, ajd zbogom.

Uvodnik

Tjedni komentar

Glasovanje nogama

Ono što nisu učinile ratne devedesete, učinit će, po svemu sudeći vrijeme produljene tranzicije

Vijesti