Najave događanja

NASLOVNICA

Jesen

13.10.2017 00:00, Rubrika: Iz Ivković šora, Broj: 756

Faljnis, čeljadi. Sićam se, eto, kako je kadgod moja majka divanila: »Gospojina mala, došla jesen prava«. Doduše, nije zima al polagano lišće dobiva onu šareno-duvansku farbu, ima s čega je već počelo i otpadat, sve me trbu boli dok skupljam orove. Fajin već ima naspadani pa i triba pokupit a i lišnjake, jel nji zdravo voli i moj Roko. Čim ga puštim iz one avlije, a on pravac pod lišnjake. Ni jaja ga ondak ne interesuju. Sve mu se zavidim kako ji samo lomi zubima, a ja nek trenicam kad nemam zube. Nikako da se poradi već, i čardak moram opet prikovat, sav mi se naerio na jednu stranu kugod da je on bio u mijani, a i leca već ima naodvaljivani fajin. Ta, posla koliko voliš. Ne mož sastignit vazdan, a šta bi bilo još i da digod radim za ove velike plate što nam gazda stalno obećava. Ha, niki dan sam se baš nasmijo. Doduuše, ne gledam baš često visti, ne da mi Jela, veli da ondak tušta cujem, a i mora uvik trt televizor. No, sad sam gledo slučajno pa on divanio kako već nemamo dosta radne snage, nemamo nezaposleni ama ništa. Kandar se, mislim se, ovi vaki ko ja ni ne računaje, mi smo »otpisani«. Al me najviše nasmijalo kad se kazlo da smo ekonomski najjača zemlja med komšijama, a plate nam digod dovate do dvisto evra, i to sad kako su digli malkoc cinu nadnici. Nisam mogo više slušat. Sad mi jevo svrnio Joso pomoć skupljat orove (al sve što nakupi to i poide), počo sam se već žderat zašto nisam posadio koštunjce a ne ove gospocke, mekane kore, koštunjce ne bi mogo razbit brez kalapača. No, mislim se u sebi, ta Joso je na svašta konten; ne mož se ni sad ugrist za jezik da taj nema kalapačić i klište u džepu od tog njegovog otunka što ga ni zimi ni liti ne skida. No, veli on da je niki dan slušo onu njegovu gospoju što divani misto njeg kad on sustane, al samo njegovim divanom, valjdar nauči napamet jel ima zdravo dobru pamtu al sve tako izdivani kako joj je naređeno... No, već iskaži, čovče, što si počo, rasrdio sam se već ja. On kad krene okolo, ko da je krenio rad smrti, do jutra ga ne mož iščekat, a ciguran sam da i polak zaboravi šta je tio kazat. »Ta, divanila je kako su nama manjinama najveća prava od sveg ostalog svita, i to baš ode«. Hm, čeljadi, moro sam stat pa malkoc nakrivit glavu na livo, ne čujem baš dobro na desno uvo otkad sam nike godine pao s bicigle u vagašu.. »Kaka mi to prava imamo, crni Joso, jesil ti ostio štogod od ti prava, jel imaš kake asne od tog? Ta nemoj bit ko mali, a ni taki naivan, Bože iz čovikom«. »A šta onda da radim kog andraka?«, odgasio mi bisno. »Ta iđi lipo, čovče, jevo pabirči cincokret i kuruze, jel dođi kod mene pa ćemo švragat po avliji. Ta sve ti je pametnije radit ode u Ivković šoru neg sidit prid televizirom. Ta bojim se da će te lupit kaki šlog jel ne daj Bože kaki drugi andrak što ovi doktori izmišljaju, pa ko će ti se onda nakupovat likova?« Iđem odmorit noge, ajd zbogom.

Uvodnik

Tjedni komentar

Glasovanje nogama

Ono što nisu učinile ratne devedesete, učinit će, po svemu sudeći vrijeme produljene tranzicije

Vijesti