Najave događanja

NASLOVNICA

Svisveti

10.11.2017 00:00, Rubrika: Iz Ivković šora, Broj: 760

Faljnis, čeljadi. Eto, prošli nam i Svisveti i lagano nam dolazi zima, samo ne znam kako će bit. Ja nisam na vrime pripravio čutaka, a i kako pripravit kad sad ovim novim kombajima sve skrupe još na njivi pa su sitne a i ove godine baš nisu za falu ni one što su redovno brani kuruzi. Neg, jeste l vi obašli groblja i okitili ji cvićom i poškropili svetom vodom kako Bog zapovida od pamtivika? Ja borme jesam. Snaš Jela nasikla cvića u bašči, ove godine nije fala bogu izmrzlo pa je baš fajin iscvatala i zimska ružica i krizantini, a fala Bogu ima svega tog u svim farbama u našoj bašči a i ogradio sam je pa više ne mož moj pulin Roka ić tamo i kopat po njoj. Spremili se mi lipo, sve što triba i kaki je red; obašli prvo Kersko di nam je grobnica. Kad stigli, ja se niki baš začudio: nema svita kugod kadgod. »Šta se iščuđavaš«, veli mi Jela, »pa nisu i naša dica divanila da moraje radit, ne mogu dospit, pa će ić čak pridveče«. Lipo sam se prinerazio, čeljadi. Ta stalno na radiju divane kako smo multinacionalni i kako se poštivamo med sobom, a vite, na ovaj svetac od našeg svita se mora ić radit. Kad je ovo počimalo, mislim da ima šurnajst stranaka, moj Đeno je divanio da borme nije dobro i da ćemo mi ufriško ić radit za tuđina a tuđinu borme niko ne naradi. I jeto, potrevio je Đeno, sad je baš tako vrime. Za to malo ni frtalj kugod kod njeve kuće što plaćaju rabadžije, ode kod nas se trse i moramo njim i za Svisveti ić služit. Baš sam se lipo iznenadio na grobljima, čeljadi. Sva su bila lipo pokošena i sve pokupljeno. Svaka čast rabadžijama, staraje se o naši mrtvima. Ode kod nas nikad nije opravljeno groblje u selu, a tribalo je bit iza crkve u početku Ivković šora, al jeto nikad nije. Kad kogod umre, saranjiva se najviše jel u Kersko, jel u Bajsko a dosta nji i u tavankutska groblja. No eto, baš sam tio i to ispripovidat: veče prid Svisvete čujem ja niku graju na sokaku; nose nika dica ruva kugod za vašange i nike bundeve sa selicom u njima, deru se sokakom ko nesvaćeni. Kaže mi moj Joso da je to nika nova slavlja. To su oni što viruju u vištice i kojikake nepre, pa sad i oni slave. Av, čeljadi moja, pa to kadgod kod nas nije bilo, barem ne po šorovima a vid sad, šta još neće bit. Dok sam ja to konto, oni došli, mislim ti šafari i do mojeg salaša na kapiju i ordinjaje na sav glas. A ja se sitio, pa oma zgrabio dvi tačke dračove, svezo ji manilom i opravio križ pa okolo oko guvna očo njima iza leđa. Nestalo struje kod nas na sokaku od one vitrine pa mi to pomoglo da me ne spaze prija vrimena, pa kad sam se onda razdero, čeljadi, i počo baterijom svitlit po križu i mavat, a »vištice« u dreku i biž šorom dokle ji noge nose. Veli mi Jela da sam očo na dičije i da je to sad zdravo moderno u varoši, a ja velim pedig da dok sam ja živ u Ivković šoru će se slavit samo Svisveti i Gospod a nikake vištice, i tako će bit. Ajd, zbogom.

Uvodnik

Tjedni komentar

Glasovanje nogama

Ono što nisu učinile ratne devedesete, učinit će, po svemu sudeći vrijeme produljene tranzicije

Vijesti