Najave događanja

NASLOVNICA

Pravi fodbal se učijo naskaku a ne u škule

10.11.2017 00:00, Rubrika: Bać-Ivin štodir , Broj: 760

Jesen ve godine zlatna, sa puno sunčani dana, pa bać Ive i ni bilo teško ko lane. Jedino mu ni bilo kako triba ka osvanilo nikoliko jutara sa gustom maglom. Toliko, da svit ne bi zaboravijo da će za par nedilja i sveta Kata i da on ne bi zaboravijo na njegovu bolu. Zoto dani sve kraći, sunce gubi snagu, pa se rano smrkava. Mora se već i podložit, da ne ozebu noge. Bać Iva se volji usegenčit nuz špojer u staru naslonjaču što mu ostala u tal o pokojnoga dade, pa uzet veliku škatulju sa starima slikama i cunjat po uspomenama. Ne zna kako, al iz rpice slika što ji izvadijo, ispala jedna, vada starija o po vika. Gleda, na njoje on i sedam osam pajtaša, bili još dica. Danas se skoro polak nji fodbaluje sa anđelima. Beštelovo ji jedan njev komšija, svi ga zvali Slikika. Poredali se ko soldati, svi štrkljasti, u kratki gaća i bosi. Prid njima veliki fodbal, taki se u no vrime mogli donet samo iz Švapcke. Oma pozno i kuma Tunu. Uvik bijo najtruntlaviji međ njima, al fodbalovat se moro, jal fodbal bijo njegov. Zoto vazdan i izbiro ko se š njim i ko protiv njega može fodbalovat. Morali mu više put i pušćat da kogagod istribluje i dade gol, jal ako ne bi, zno se nabrundat, pa bi oma fodbal pod ruku i doma. Onda bi ope morali trčat za krpenjačom. Tunini nisu bili baš tako mogućni da mu kupu fodbal. Stari kum bijo sitni paor, imo nikoliko lanaca, sve u polićima, a nikada se baš ni jako žurijo na posov. Njegovo uvik međ poslidnjima u ataru bilo i posijano i okopano i obrano. Kukuruzvina mu se znala sić i po snigu. Sapijo da više asne imo o noga što konjma poradi drugima, pa njegovo uvik na red došlo na kraj. Kumin najstariji brat međ prvima ošo radit u Švapcku, u kuće bilo puno gladni usti, pa to tribalo i naranit. Nikad se ni ženijo, pa mu braća u sestre zauvik i ostali jedini rod.  Zoto jim i znalo više put malo kapnit i o njega. On Tune i dono fodbal, znade kaki je, pa veli nek dite imade makar tako štogoda, baram će se uvik moć fodbalovat. Bać Iva se u tomu štodiru naškobijo. Oma se sitijo kako kum Tuna i danas pati što se nikada ni mogo zaozbiljno fodbalovat. Zoto danas njegova unučad svašta radu, ne žali ni platit zoto. Ima se, može se. U fodbalcku škulu ji ubiližijo ka su se krenili u prvi razred. Uči ji jedan učitelj što ji uči i u škule, al zovo triba posebno platit. I bome, ta škula puna dice, dade i matere ne žalu platit, učitelj svima divani da su jim dica od Boga dana za fodbal i da ji još samo on mora koišta naučit, pa će bit veliki fodbaleri, da će svit divanit o nji. Godine prolazile, učitelj dicu učijo, vodijo ji koidi na otecavanje, a vodijo ji i gledat koikaka fodbalovanja, a dade i matere plaćali. A i danas, ka bać Iva otide na fodbal, oma mu se steška. Toliko selo, za tolike učitelj divanijo da će bit najbolji, a vamo njegovi nikada nemu dosta ni što bi se tribali fodbalovat.  Kako mu izgleda, na fodbalu bila veća gužva ka se fodbalovali ni što se fodbalovat naučili naskaku, a ne u škule.

Uvodnik

Tjedni komentar

Glasovanje nogama

Ono što nisu učinile ratne devedesete, učinit će, po svemu sudeći vrijeme produljene tranzicije

Vijesti