Najave događanja

NASLOVNICA

Ko bi se tude snašo

01.12.2017 00:00, Rubrika: Bać-Ivin štodir , Broj: 763

Bać Iva prvać vidijo na sokoćalu da će se u Varoši napravit velika koferencija i da će dojt puno pametni, ni š velikima i najvećima škulama. Kažu, divaniće se ko su, šta su i otkud su došli Bunjevci. Veli njegove iće i on, još otkako išo u Varoš na veće škule, pa i potli otkako ošo u soldate, za nji imade posebno misto u njegovomu srcu. Š njim u škulu išo još jedan iz njegovoga sela, njegove iz koikaki brdina dono nikaki ajziban potli velikoga rata, pa digod sto, nikoliko familija znalo izajt i tude se naselit. On došo na svit u bać Ivinomu selu, al brdine o njegovi stari nisu izašle iz njega ni do dan danas, nit će ikada. Bać Iva dilijo klupu š jednim salašarom, Josom, kažu njegovi o davnina poznati u Varoši ko stara bunjevačka familija, dosta imućna. Pišu se Rvati, ko i on i njegovi Šokci. Svake nedilje bi se lipo navukli u starovircka ruva, pa familijarno u Varoš na misu i to u veliku crkvu, nu što ima dva tornja. I bać Iva išo na misu svake nedilje, al u njegovomu selu. Njeva crkva imade samo jedan toranj, pa mu velika želja bila da na misu jedamput otide u tu veliku u Varoši. To u divanu spomenijo Jose, a Josa vada reko njegovima, pa ga pozvali da u jednu nedilju ostane u Varoši, pa će š njima na misu. Brzo potli toga i osto, pa potli mise moro i ko nji na salaš na ručak, a pridveče ga Josin dada odno na štaciju, pa doma ošo na ajzibanu. To mu bilo vada najmilije sićanje iz godina ka išo u Varoš u škulu. Vaj iz njegovoga sela mu se svakoga ponediljka prid cilim razredom prdačijo, veli eto kaki je tupav i kako viruje u makaršta, juče ope bijo na mise. A jako gadno divanijo, svaka druga mu bila covka. Zoto ga niko u razredu baš i ni voljijo, pa se svi znali protirivat š njim. Ni derani ni cure onda nisu covali ko vi danas, a nisu baš voljili ni slušat covke. Ka su svršili škulu u Varoši, ošli svaki na svoju stranu, a Josu život odvejo na drugi kraj svita. Posvršavo najveće škule, nazarađivo se ni sam ne zna koliko, a otkako se penzioniso, došo natrag na njev salaš. Pa eto, ka već vidijo da će bit ta koferencija, ponado se da će dojt i Josa, pa makar tamo da se vidu. Uvik se voljijo vidit i sa dosta njegovi iz Varoši, a saće lipo svi bit na jednomu mistu. Ništa mu to onda izgledalo daleko, al dan po dan, vrime samo ide, pa tako došla i ta koferencija. Sijo na ajziban, pa ka došo u Varoš, ošo upravo tamo di će koferencija i bit.  Sijo, gledi okolo, slabo koga i poznaje. Nema nikoga o njegovi, nema ni Jose. Nema ni ni što ji kadikad viđa na priredbama, ni ni što ji viđa u crkve. Potli, ka se počelo divanit, vidijo i zašto. Oma razumijo da to nisu ni njegovi Bunjevci što se pišu Rvati, vi se i pišu Bunjevci. Još ka njevi učenjaci stali tolmačit koišta drugače o njegovi, sve mu se izmišalo. Oma se sitijo i da su njegovi Šokci kadgoda bili nadničarcka sirotinja, a Bunjevci pope, fiškalji, učitelji i doktori. »Ko zna, možda se i izdilili zoto što su pripametni, pa neće jedno drugomu popušćat!«, veli ko za se. Vi okolo ga stali malo čudno agledat.

Uvodnik

Tjedni komentar

Glasovanje nogama

Ono što nisu učinile ratne devedesete, učinit će, po svemu sudeći vrijeme produljene tranzicije

Vijesti