Najave događanja

NASLOVNICA

Jesen na njivi

08.12.2017 00:00, Rubrika: Iz Ivković šora, Broj: 764

Eto, prošla nam i Sveta Kata. Doduše, brez sniga al donela nam pravu jesen, čeljadi moja. Posli kiše koji dan svit se latio poorat i pripravit makar zemlju za proliće. Ko zna: možda će se i usput štogod posadit na ove naše ispošćene i svakakim otrovama ispolivane njive. Valjda će i onima koji se tribaju starat za svit na selu doć otkaleg u glavu, pa malkoc makar otpuštit kajase i dat malkoc i seljaku da prodiše, jal makar malo uzdane pa da kupi sime za proliće. No, doduše, to je samo moja nako gustirancija. Znademo mi mali paori da će se velike gazde snać, dobit kojikake posticaje što ji ne triba ni vratit i posijat, a mi već ne možmo to uradit tako olako. Mi više ni s tavana nemamo s čime posijat. Stalno se divani kako su kadgod meli tavane, bili vaki pa naki, al borme ja vam kažem da ovi imaju još bolje metle, ta usisivače, pa su nam sad tavani čisti kugod sobe divojačke i ni ne triba ji mest. Ta već i sam sam poprodavo već sve po avliji, još i staro gvožđe što sam napabirčijo samo da porez platim a kamol za drugo da ostane. Išo sam niki dan malo po šoru, s njive i natrag do komšiskog šora ovom mojom biciglom. Iđem tako dolom i gledim, pa to je Bogu plakat, čeljadi! Eto, šta da vam kažem... kilometerima tako ja iđem, tiram biciglu i po vagašu i nuz vagaš, putovi razvaljeni kugod naši prazni čardakovi, sve s ovim velikim mašinerijama, ta to kopa i gazi sve zvoni, ne smeta tim čudima ni blato ni bare, baš sam se razbisnio kad mal nisam odletio s bicigle u šanac. Al nisam vam to ni tio divanit, neg o tim kako sam zvero okolo, i livo i desno i nigdi, ama baš nigdi, ako ćete mi virovat, nisam vidio ni zeca, ni fazana, a o srni samo možem sanjat. Nema borme ni traga od tog kadgodašnjeg divijeg josaga što su ga bile pune njive. Malo-malo pa ti isprid točka prne fazan jal fazanka, pa protrče pet-šest zecova, valjdar cila familija s baćom na čelu, a tek jarebica što je bilo... ne mož ni pobrojit; srna čitava regimenta, da se čovik zadivi i okom nauživa. Sad borme ništa, sve niko sivo, mrtvo da se čovik rastuži i ražalosti. Valjdar sve potrovano ovim novim teknikama poljoprivrede kako ji ovi umni zovu. Nikad oni neće svatit, čeljadi moja, ono što su naše dide znale stotinama godina prija, a to je da se poljoprivreda živi, a ne študira. Mudrovat je lako, al triba zasukat rukave, bacit koje vile i stajnjaka, okopat koje jutro kuruza, prinoćit koju noć u košari kad se tele krave jal u svinjaku kad se prase krmače, e onda bi oni svatili seljačku muku i nauk, a ne ovako: »ta ja valjda imam fakultet i znam najbolje«. Svi nam viču i sole pamet, opravljaju nike skupe seminare, obavezno po koji kaki turistički otelima, lipo side i idu i piju, a na tim pridavanjima uče seljaka bit seljakom. Ha-ha, ne možem se ne nasmijat. Kad bi ja nji dovo na salaš da vide moju krmaču Šaru, oni bi se siroti poplašili od nje, još kad se izvalja u kaljugi. Al valjda će dat Bog pa ćemo vidit i ovo di vodi. Ajd zbogom.

Uvodnik

Tjedni komentar

Glasovanje nogama

Ono što nisu učinile ratne devedesete, učinit će, po svemu sudeći vrijeme produljene tranzicije

Vijesti