Najave događanja

NASLOVNICA

Komu se može može se

08.12.2017 00:00, Rubrika: Bać-Ivin štodir , Broj: 764

Još davno bać Iva u škule učijo kaki svit velik. Učitelj jedamput dono nikaku kuglu ofarbanu u puno fela i reko jim da je to svit. On će oma, ajoj kaki nam svit mal! Bome, učitelj oma prut, pa po prsta. Zabardo to za cili život. Više ni virovo ni starijima ka kažu da je svit mal. A ope, ka on došo u zrilije godine i sam vidijo zašto se tako kaže. Prvać išo u Varoš, najveću u njegove ravnice. Tribo tamo ništa svršit, pa veli malo će i u goste ko starije i njeznoga derana.  Njegova ga lipo navukla. Dala mu ancug za nedilju i svetac, cipele naviksala i oglancala mož se nagledat na njima. Sokakom šunegle samo zveču za njim. I još mu dala novi šešir, naj crni, što ga nosi samo za svetac. Napunili i torbe, vad neće ruke u džepove, pa ko dice u goste. Samo što došo na štaciju, stigo i ajziban. U Varoši ga dočekali starija i njezin deran, pa torbe odneli na lemuzine, a on će svršit posov, pa će ko nji na ručak.  Ide on sokakom, šunegle samo zveču, niko ga sto zvat po imenu, sam sebe ni mogo virovat ko. Još se čudijo, naj se već sto rukovat i zvat ga na pivo. Oma se lecnijo i sitijo kirbaja o pri dvajsdvi godine. Pa to je naj što iz cile općine dovejo u njegovo selo take ko što bijo i on i još gorje. Gledi  ga i sebe ne viruje, prvo mu tijo svašta odvratit i poslat ga u očin, al kućeš, nikako baš i ni zgodno u druge varoši pravit belaja, mogli bi se tu i žandari umišat. A vidi i da vaj ni više loder kaki bijo, navučen u lipi, cigurno i skupi ancug, a ka izvadijo punđelar, vidi da ofanj nabreknit, samo što ne pukne. I još ga zove da dojde ko njega u partiju, veli šef mu naj što vlado za rata, a vlada i danas. On mu tamo nigdi do čljanaka. Bać Ive oma spali na pamet ni što ji pri rata ker ni imo za čega ugrist, a ka iz rata došli natrag, to se sve otripalo i otpravilo u gazdašag. Pokupovali i zemlju i zadruge i fabrike, pa još svima i pokazivu koliko su imućni i mogućni. Rabadžijama radu šta oće, platu jim koliko oće, a država jim ništa ne može i ne smije. Jal neće. E, misli se on, da mu je sad pokojni dada tude, ko zna obili mu i on zno rastolmačit sve vo što mu se mota po glave i posvitovat mu šta da radi. Taman reko vomu da se dosta zadržo, a sad mora otit, reko mu i kakim poslim. Vaj i to dočeko pripravan. Veli mu da sad više ni ne vridi it notaj nikaki šalter, do sutra neće dojt na red. Nego, otiće on š njim, pa će ga oma odvest ko glavnoga i on u njegove partije. Tako i bilo, bać Iva za dram svršijo sve brog čega došo, oma mu natrukovali i sve papire, neće morat čekat nikoliko miseci da mu ji pošalju priko pošte. Krenili se, glavni se još vomu njegovomu ništa i zafaljiva. Na skaku mu vaj još jedamput pito oće li ko njega u partiju i oće li još kogagod dovest sa sobom. Bać Iva samo reko da će proštodirat, pa će mu se javit potli kirbaja. Al bome, atresu i telefon mu ni uzo, a ni njegovu do. Ko zna čiji će on bit zovaj i za kakegod nove kirbaje. Taki već davno naučili minjat gazde ko Cigan konje. Komu se može, može se.

Uvodnik

Tjedni komentar

Glasovanje nogama

Ono što nisu učinile ratne devedesete, učinit će, po svemu sudeći vrijeme produljene tranzicije

Vijesti