Najave događanja

NASLOVNICA

Sičanj

12.01.2018 00:00, Rubrika: Iz Ivković šora, Broj: 769

Faljnis, čeljadi moja. Eto, sve nam poprolazilo od svetaca, sad još Marin da nam dođe pa da iđemo digod prelit malo. Već sam se zaželio dobrog prela di se divani piva i šali nuz kaki poso, jal mrvljenje kuruza na stočić; žene su štogod štrikale, pravile kojikake čipke jal šlingovale. To su bila prela, zabave za nas običnu salašarsku čeljad a ne ovo sad... Dođe se na prelo u kaku modernu salu jal dom, sve moderno lipo, svi dođu dotirani ko klingerske bebe, ta diš onda radit? Kako se mož latit na priliku plest kudeljaške štrange, jal mrvit kuruza u odilu lipčim neg vinčano? A i gospoje, nako naperlicane, pa s namazanim i ušaranim noktima kugod uskršnje jaje, kako se mogu latit stana jal vretena, jal sist za razboj? Ta skroz će se izgužvat, a i pokvariće njim se onaj »mejk ap«, kako sad zovu ta kojikaka mazala za obraze, obrve, oči, uši i šta ti ja znam šta već sve ne mažu. Ta lipo vam pripovidam da se s tim ne mož ništa radit, a kad se ne radi, čeljadi, to nije prelo. Srdite se koliko oćete al to nije prelo, skupština jal druženje jal bal, nek zove ko kako mu volja al prelo nije i gotovo. Huuu, da imam većma kada sad bi vam ja ispripovido kaka su kadgod bila prela borme, ta i onda su se pravila, samo na salašima. Mi smo, kad sam ja bio momčuljak, išli uvik čak iz Ivković šora skroz u Lamićov šor na prelo. Baćo moj uzme lipo višnjovac, vašaka je bilo fala Bogu koliko voliš, a svi bome u buretu odranjeni, bisni kugod vragovi. Imali smo i mi taki, jedan zeljov je bio taki bisan kad ne mož ništa, sam sebi grize rep. No, tako mi lipo krenemo još s večeri priko, Koncovim putom, baćo prti a mi za njim, snig meni do struka, nije onda bilo kec-mec, zime bile zdravo jake. Da vam ne slažem, išli smo pišce do Poljakovog salaša dobri četri kilometera. Kad se stiglo, niko se otkravit. Nuz peć se poslažemo i jedva se raskravimo. Kad se ispozdravlja, poželi jedni drugima dobro zdravlje. Oma se sidalo za astal pa se malko divanilo, popilo vina i radilo štogod. Naš svit nije naviko bresposlen sidit. Dok divani, štogod je moro radit, makar se kartat ako ništa drugo. Divanilo se to, doduše, da se ima ko i huncucki iskorištavo s preldžijama. Kažu da je u davna vrimena jedan gazda imo dvi al zdravo lipe ćeri. One zovu na prelo, al uvik one momke za koje znadu da nisu prema njima ravnodušni pa baćo pripravi lipo dva-tri stočića i dvajst trist košara kuruza, oni veliki kirdžijaški pa dok se divojke i njeve druge kikoću i smiju radeći šlingeraj ovi momci vrući glava za čas to smrve i popakuju u čivucke džakove. Još i odnesu oma pod šupu i poslažu na paorska kola tako da ne mora baćo ni tovarit za pecu, samo upregne konje i gasa. Med tima je bio i moj Ranko Lazo, on mi i divanio, zato je i osto neženja. Kaže da su jednu zimu čitav čardak omrvili nadajući se da će se kojoj ćeri omilit. Al vraga, one se na kraju poudavale u varoš i to za nike učene ljude i eto ti zabadavad paštrenja. E, to su bila prela, čeljadi moja. Zbogom.

Uvodnik

Tjedni komentar

Blaćenje i odgovornost

Nije samo stvar Hrvata već stvar vladavine zakona u kojoj se ne tolerira tako olako kršenje zakona, etičkih i profesionalnih normi

Vijesti