Širom Vojvodine
Pogled u šokačku kujnu
Tisto na rizance, fluta, zaprigana čorba, gusta čorba, popara, gra i rizanaca, papula, zaprigani gra, tašci, šterc, nasuvo kupusem, nasuvo jajcima, neka su od starih jila koja su bila nekada, a i sada su u po nekim obiteljima, svakodnevni dio monoštorske trpeze. Ova jela, i još sedamdesetak drugih, nalaze se u kuharici Ajte s nama autorice Marije Šeremešić, koja je tiskana u nakladi UG-a Urbani Šokci iz Sombora. Knjiga je pisana na šokačkoj ikavici, a na kraju je popis riječi iz šokačkog govora. Značajan doprinos ovoj knjizi dali su kazivači, a ponajviše Eva i Petar Pašić (Drckovi).
Siromaška vrimena
»Bila su ta stara vrimena dosta drugovačija. Siromaška. Kuvala su se jila od onoga što je bilo kod kuće i u bostanu. Cile godine se znalo kada se šta kuva i šta se jide. U svake kuće isto jilo kuvalo se ponediljkem, znalo se šta se kuva utorkem, pa sridom… Svaki sokak je mirisao na isto jilo. Znalo se šta j za njivu, šta j za kod kuće, šta se kuvalo i peklo liti, a šta zimi, šta se jide ujtru, šta u podne, a šta k večeri. U Monoštoru se ujtru ruča, u podne užina, a uveče večera. Ako vas kadgod put nanese u selo, pa svratite na divan kod komšija, a oni večeru, slobodno im kažite ‘nazdravlje vam večera’, a oni će vam uzvratiti, onako iskreno iz srca: ‘Ajte s nama’«, napisala je u uvodu kuharice Marija Šeremešić. Svako jilo ilustrirano je fotografijama, a uz postupak pripreme date su i količine sastojaka, ali ne u gramima već onako kako se nekada mjerilo; na zavatiš, probaš, vidiš.
»Kuharica je kompleksni izvornik iscrpnih bilježaka o nazivima obroka, jela, posuđa, o izgledu kuhinje, o mjerenju. Posebno bogata galerija fotografija upotpunjuje knjigu i smješta je u enciklopedijska štiva. Na tragu je i udžbeničkog štiva, ali i zanimljive slikovnice, koja će zainteresirati i mlađe i starije«, kazala je Marija Mrgić na predstavljanju kuharice Ajte s nama u Monoštoru.
Stari, provjereni recepti
Stare Monoštorke još se uvijek drže recepata iz kuharice.
»I danas kuhamo stara jila, kad planiramo uvijek gledamo da to bude što starije, bilo da su kolači ili nešto kuhano. Najčešće nasuvo rizanaca ili jajcima, suparni krompira, suparna gra i sutradan od njega pravimo gusti gra. Od kolača staroviračke pite sa orasima, može i s makem, petrokoricama (rogač)«, kaže Eva Pašić.
»Kuhalo se nekada šterca, krumpira valjušaka, tarane, paradičke i rizanaca, griza i rizanaca. Meso se kuhalo četvrtkom i nedjeljom. Dođe na red i danas to da se kuva«, kaže Janja Baša, objašnjavajući kako se u Monoštoru kuha šterc: »Prvo se skuhaju krumpiri, u slanoj vodi. Kuhani krumpiri se izgnječe vilicom. Uporedo se mijese valjušci, koji se razviju, iskidaju i skuhaju u vodi. Krumpiri se u laboški, na zagrijanoj masti pomiješaju s crvenom paprikom i na kraju se dodaju valjušci. Jide se uz zelenu salatu«, kaže Janja.
»Vridne ruke žena pravile su čuda i od ma čega. Još dok su bile na njive, već su snotale kako da što prija svrše večeru. Ako su bile kod kuće, ope je bilo puno posla. Bilo je veliki vaga i kantara, a za kujnu ne, tribalo se snać. Brašno se mjerilo na pregršće. Uz jedno jajce jedno pregršće brašna. Šećer se mjerio na žlice za jilo, sol štipetkom – koliko se zahvati među tri prsta. Mast na guke (veličina oraha) ili na žlicu«, kaže autorica kuharice.
Kuharica je predstavljena u Monoštoru, a osim ove knjige predstavljena je i knjiga Monoštor u riječi, slici i pjesmi, koja je već imala svoju somborsku promociju.
Z. V.
