Širom Vojvodine

»Ketering Lemeš« na nagovor prijatelja

Dario Brkić po obrazovanju je kuhar. Kada je birao svoje zanimanje, nije kuharstvo bilo nešto što je odabrao zbog toga što je imao pretjeranu želju da mu to bude posao koji će raditi, ali morao se za nešto odlučiti. No, čini se da mu je odluka bila dobra, jer Dario iza sebe ima sedmogodišnji staž u struci, a nedavno je sa suprugom Anđelijom pokrenuo i vlastitu proizvodnju slanih peciva. Potaknuli su ih na to prijatelji koji su imali prilike kušati proizvode iz njihove kuhinje. Tako je nastao Ketering Lemeš. Prve narudžbine bile su iz Lemeša, a onda je reklama, kako ona na internetu tako i ona usmena, »odradila« svoje pa su porudžbine počele stizati i iz Sombora i drugih mjesta oko Sombora. Prije nego su osmislili svoju ponudu Dario i Anđelija proučili su trenutačnu situaciju na tržištu i odlučili se za svoj prostor izboriti onim čega u ponudi nema previše. Već u startu odustali su od torti i sitnih kolača, jer nisu bili sigurni da će se u konkurenciji velikog broja žena koje se time bave i ponude u dućanima moći izboriti za svoje kupce. Odabrali su zato slani program.

Rafaelo, ali slani

Dario i Anđelija mlad su bračni par, roditelji jednogodišnjeg Davida. Na susretima i druženjima s prijateljima, na proslavama imali su želju počastiti ih domaćim pecivima, često po receptima koje su sami osmislili. Na poticaj prijatelja, kojima se dopalo ono što su kušali iz kuharske radionice ovog mladog bračnog para, počeli su proizvodnju peciva i za druge.

»To je bio poticaj, vjetar u leđa, ali trebalo je osmisliti što praviti, kako biti drugačiji od ostalih. Već na početku odustali smo od torti i sitnih kolača, jer to u Lemešu pravi više njih, a mi smo htjeli nešto čega nema u ponudi. Tako smo odabrali da to budu razne vrste slanih delicija«, kaže Dario.

Sljedeći korak bio je odabrati što će biti u redovitoj ponudi Keteringa Lemeš. Pretraživali su, sakupljali recepte, mijenjali ih, kombinirali, kombinirali sastojke, prosipali kada ne uspije. Koristio je Dario i iskustvo iz prethodnih poslova.

»Kada sami nešto osmišljamo, uglavnom uzmemo više recepata i onda po svom ukusu kombiniramo, onako kako se nama sviđa. Naravno, događalo se da kombinacija ne uspije, da nam se ne svidi, pa onda odustanemo i eksperimentiramo dalje«, kaže Dario i dodaje da su dio njihove proizvodnje projice, carska pita, tortilje, kiflice, slani rolati, ali i slani rafaelo i slane princes krafne.

»Mnogi se iznenade kada im u ponudi slanih peciva preporučimo rafaelo ili princes krafne, ali kada probaju zadovoljni su okusom. Kako se pravi slani rafaelo? Od pilećeg bijelog mesa, vrhnja, majoneza, sira i uz još neke detalje koje ne bih sada otkrivao. Ili recimo slane princes krafne, na fotografijama su kao obične slatke, ali mi ih pravimo slane«, iznosi Dario dio ponude Keteringa Lemeš.

Najviše porudžbina je za rođendanske proslave, a najveća porudžbina do sada bila je za jednu seosku proslavu u Čičovima. Osim preporuka onih koji su već kušali njihove proizvode, najvažnija je, kako kaže Dario, reklama, a najučinkovitija je ona na internetu. Ima najveće domete. Osim provjereno dobrog okusa, ono što privlači kupce je izgled, ali i način na koji se poručena roba pakira. Vodi se računa o svakom detalju, a ono što nije detalj već važna stvar jest kvaliteta namirnica od kojih se pripremaju peciva.

Izazov i kreativnost

Iako je slani program glavni dio proizvodnje, Dario kaže da su u ponudi i slatkiši u čaši – tiramisu i cheesecake. Plan im je dodati još nekoliko slatkih delicija, ali i to će pažljivo birati, odmjeravati, kako bi to bilo drugačije od onoga što se već može kupiti na drugim mjestima. Kada govori o dugoročnim planovima, Dario kaže da jednog dana žele imati svoj lokal za proizvodnju i prodaju. U Lemešu, jer tu žele i ostati.

»Osnove kuharskog posla naučio sam u školi. Ali to su osnove, stalno treba raditi, usavršavati se, eksperimentirati. Mnoge stvari naučite, usavršite kroz rad, učite na vlastitim pogreškama. Kada sve zbrojim, u struci sam sedam godina. Može ovo biti izazovan i kreativan posao samo treba mašti pustiti na volju«, kaže Dario.

Može li jedan od tih izazova biti i priprema peciva po starinskim receptima? Dario kaže da su razmišljali i o tome, ali prije nego se odluče da i to postane dio njihove redovite ponude pažljivo će odabrati što praviti i koje recepte za to koristiti.

Dario i Anđelija za sada stižu sami pripremiti sve poručeno. Iako mu je kuharstvo struka, Dario nema problem poslušati i savjete svoje supruge. Uska grla u poslu su im petak, subota i nedjelja, što su dani za koje imaju najviše porudžbina, jer se tada organizira i najviše proslava.

Z. V.