Arhiv tekstova
Veći šorovi u subatičkom ataru
U okolici Subatice bili su poznati krajovi i šorovi: Kobin i Trumin kraj izmed Male Baje i Čikerije; na Šebešiću: Štrocin kraj, Ivkovićev šor; u Gornjem i Dolnjem Tavankutu poznati su krajovi: Budanov, Marinkićev, Zlatan, Vukovićev, Kurvanski, Rakićev kraj; u Čikeriji veliki šor, u Gorenjem Verušiću prema Hrvatskom Majuru Pletkosićev, Franciškovićev šor; Rajčićevi salaši, Vojnić Hajdukov šor; u Maloj Bosni: Kujundžićev i Matkovićev šor; u Đurđinu: duž dolova su najpoznatiji šorovi: Dragačin (Stantićev), Horvatski – Zivalov, Orčićev, Prćićev, Dulićev, Stantićev, Milodanovićev, Ivković-Ivandekovićev, Mukićev; u Vanteleku (Pavlovcu): Čovićev, Tumbas Loketićev; na Gornjem Verušiću prema Naćvinu Vojnić Purčarov, Stipićev šor; nuz Čantavriski put Kujundžićevi salaši; na Klisi-Verušiću Stipićevi salaši; na Bikovu Malagurski šor; iza Radanovačke šume prema velikom atu koji se protezo u tromeđi: Mórahalom – Ásothalom – Hajdukovo bili su poznati Tumbasovi salaši. Po ovim šorovima i krajovima ljudi su upućivali jedni druge po približnom mistu ko je otkaleg.
Nuz šorove u subatičkom ataru je bilo i nikoliko rata (malo naselje): Jožino (Kobino) Selo u Vanteleku; šebešićka Mala Baja; đurđinska Mala Pešta; Kucura blizo Male Bosne i sl. koji su bili na važnijim putovima, al se nisu razvili ko sela. Te rate su bile dalje od sela, a kad su salašari tudan išli u varoš na hetiju el kakim drugim povodom, u većim ratama misto zadržavanja su njim bili tamo rad mijane, dućan kolonijalnom robom, a digdi i rad kovača i krupara, ono šta je ljudima u to vrime tribalo na kratkim usputnim zadržavanjima.
USAMLJEN SALAŠ: Nuz ušorene bilo je i usamljeni salaša, di su komšije bile daleko jedan od drugog, katkad i po nikoliko duži. Baš ko i ušoreni salaši i usamljen salaš je imo i pridnosti i mane.
U obaško napravljenim, atarskim salašima, je pridnost što salašar nikom ne smeta nit njemu kogod smeta, a mana je što je rad pomoći el bilo čeg drugog moro ić do najbližeg komšije. U usamljene salaše su više tiskali dotiranice i lopovi, a najviše bećari, pa je na tim salašima bilo teže se obranit od nji. Na ritko napravljene salaše su posićivali i iz nji krali: konjokradice, lopovi pileža i koječeg drugog, dotiranice su krali sitne stvari, »sve šta njim je došlo pod ruku«. Kadgod su na take salaše rado tiskali (napadali) i bećari, koji su ji pljačkali. Obaški salaši su trpili dosta štete i od lisica, kobaca i švraka, koje su iz nji za dana vaćale pilež koji se moto oko ograde, a med njima su najviše stradale morkače koje su se ranile kojekakim bubama u litini dalje od ograde salaša.
Zimi se ne mogu toliko komšijat jel uveče na salaš moradu pazit više čeljadi, makar jedan stasit muškarac.
SALAŠIĆ: Siromašniji zemljodilci, lancoši pa i oni koji su oma posli udomljenja počeli obaško živit, na desetak el malko više lanaca zemlje, najpre su napravili salašić. To je nastamba s jednim krovom i pod njim jednom sobom, kućom (odaja iz koje se ulazti u sobu) i iz nje pododžakom (ognjište s proširenim odžakom), i kujnom u prigrađenom dilu ambetuša. Kujna je nuz šporelj, astal sa stocovima, kredencom imala i drvenice (drven krevet), u nju se ulazilo iz ambetuša, a sa strane je imala jednu el dvi pendžere kroz koje se vidi na put i u avliju. Iz kuće salašića se iđe u pododžak iz njeg na na livo u čeljadsku sobu koju su okrenili na zaod (zapad). Nuz pododžak salašić ima i staju, zajedno košaru i volaricu, za jednog-dva konja el jednu-dvi krave. Isprid staje je ketrenac za ranu i piću (kabastu stošnu hranu) za nikoliko dana. Čardak (koš za kuruz) i ispod njeg svinjačić i kokošinjac su obaško napravili, al tako da njim bude prid okom. Za sersam (alat) i sermaj (strojevi i oprema) su napravili obaško naslam (obaško šupa pokrivena slamom) el šupu nuz zid duvara (stražnjeg zida).
Salašić je obično napravljen na gredi, el su nasuli zemlju di će ga napravit, sve odaje su ravni sa zemljom, a vrata su s malim pragom.
Vrimenom kad su se čeljad u salašiću otukla, kupila el talovala još zemlje, staju su priopravili u čistu (svečanu) sobu s ulazom iz kuće. Za sve više živine obaško su nabili košaru (staja samo za konje) i volaricu (staja samo za marvu /goveda/) s ketrencima i šupom iza duvara staje.
Naspram gospodarske moći gazda prija neg je napušto zemunicu nabio je najpreg salašić el salaš u kojeg će se smistit. Da je tako bilo pokazali su nam toliko sačuvani zemunica koje su očevici opisali još i u početku XX. vika, a nike od nji zapuštene viđane su i u drugoj polovici prošlog vika.
Salašić su pravili siromašniji zemljodilci do sridine XX. vika, kad se počo naglo minjat salašarski život, kad su salašae sve više napuštala čeljad i namistila se u kakoj varoškoj firmi el zvaniji.
g
