Arhiv tekstova
Nastariji oblik salaša
Kad su posli prioravanja atova počeli radit zemlju naveliko, onda su vrimenom počeli nabijat i pajte, nabijanicu od četri zida nalik na kocku, s krovom od naslagani dračovi okrugljača pokriveni na debelo sa slamom, kako su salašari pokrivali naslam. Pajta je bila s otvorom za vrata okrenuti na dolnjak, brez ragastova, a nuz duvar su često bile jasle, katkad i žagre s komocijom barem za par konja sa ždribetom.
Ovake pajte su pravili bajmački zemljodilci čije su njive bile dalje od sela. Nju su časkom nabili, jeptino napravili zaklon za se i konje. Kad je naišla jača kiša malo su čekali i ocinili dal će moć nastavit započet poso. Sićam se na više pajti u bajmačkoj žitnici, blizo pačirskog i subatičkog atara. Skica pajte.
Zanimljivo je da su pajte pravili samo madžarski zemljodilci, a bajmački Bunjevci i Švabi ji nisu pravili. Ako ji je na njivi uvatila kiša okanili su se posla, a ako je samo natrčala čekali su da pristane i ocinili dal mogu nastavit započet poso.
RAZVOJ PRAVLJENJA SALAŠA: Misto za nabijanje salaša, posli i svi drugi zgrada, dobro su odmirili: da bude na gredi el na takom mistu da se voda posli kiše sliva prema ledini, a nikako pod salaš el bilo koju drugu zgradu. Čeljadsku sobu su okrenili prema putu da vide ko tudan iđe el ko ulazi kroz kapiju salaša. Najviše salaša su bili ograđeni najčešće cipljama, a u starini dilom i prošćom (oplet iz vrbinog pruća), osobito koji su bili pod dolom i imali u njemu vrbnjak. Na većim gazdalucima s ledinom od nikoliko lanaca ogradu su napravili opkopom, iskopanim dubokim jendekom koji je bio najjeptinija ograda. Avlija je imala dvi kapije: jedna je prema putu, a druga naspram nje na drugoj strani, prema njivi.
Subatički salaši, najvećim brojom bunjevački, bili su najlipči, najsređeniji na kraju trideseti godina XX. vika, kad su se salašari iskobeljali iz poslidica velike svitske gospodarske krize 1929.-1933. godine, kad su opet počeli teć, gospodarski jačat. Na ondašnjem slobodnom i zato razvijenom tržištu gospodarili su po »zakonu ponude i tražnje«.
NAJSTARIJI OBLIK SALAŠA: Tomica Vojnić – Mijatov iz Tavankuta talovo je salaš, nuz mali tavankutski put, u kojem je još u životu stari salaš. Po pripovidanju njegovog dide sića se da je i njegov dida živio u ovom salašu, po tom se cini da je salaš iz vrimena s početka XIX. vika.
Salaš je ko i toliki drugi okrenit u pravcu gornjak-dolnjak. Prilično zapuštan salaš bio je pokriven snopovima trske, brez potkljukavanja uzboja (kratki komadi trske), sa zabatom od cigalja, koji je, mož bit, naziđan dobrim posli nabijanja. S obadve strane ima čeljadsku sobu s po jednom pendžericom, a isprid salaša prema zaodu je kujna s pendžericom u avliju. Ulaz u salaš i kujnu nije natkriven, nema ambetuš. Čim se iz avlije otvore ulazna vrata priko jedne basamage (stepenice) se ulazi u kuću, iz nje naprid u pododžak (ognjište s otvorenim odžakom) otkaleg su s livog i desnog banka ložili u parasničke peći čeljadski soba. Na banku i u peći su kuvali ranu. U ćoši bankova nuz duvar su uziđane katlanke s manjim odžakom koji je vodio dim u širok odžak. Zapazio sam uvijena slimena, od dračovi okrugljača promira oko 25-30 centi. Pod teretom trščane tavanice odozgor umazane blatom, nakvašenu kišnicom kroz prokišnjavanu trščaru, salaš se urušio. Tavanica su držale tesane gredice 8x10 centi, a pod njima su se uvila dračova slimena, drač je slab na bočni pritisak, nije mogo izdržat velik teret, zato se najpreg savio, a posli puko.
Po izgledu ovog salaša sam zaključio da su njemu nalik bili prvi salaši, pravljeni posli zemunica. Taj salaš nalikuje starim panonskim salašima.
PRVA NASTAMBA NA ZEMLJI: Vrimenom su čeljad uvidili da ovaki salaš ima manu, jel se po nevrimenu iđe napolje u kujnu, otaleg nosi rana u čeljadsku sobu, a to smeta, baš ko što smeta da se spolja ulazi u kuću i na nogamna u nju unosi blato i snig. Kad su liti otvorena vrata u kuću ulazi pilež, mačke, vaške (psi), a oni tamo nemaju šta da traže. To su bili kojekako spričili tarabama, al mačkama ni tarabe nisu zaprika da uđu unutra.
Kujna je 2,5x2 m i s punim drvenim tesarskim vratima, bila je baš toliko velika da se u njoj reduša mož okrenit i spremit ranu, a možda su je više hasnirali za špajc, a ranu kuvali na bankovima el u pećima, a samo je liti hasnirali za kujnu.
Obadve čeljadske sobe su jednake 4x3,5 m od čeg u svakoj u ćoši oko jedne petine duvara zauzima banja peć.
Ovaj oblik salaša je prva ljudska nastamba, koju je čovik napravio na zemlji, kad se otreso od zemunice i putrije, kad je počo živit u odajama s više komocije i svitla i sa parasničkim pećima u sobi.
I u napridnijim salašima, s dvi pendžeri, pododžak je bio tako napravljen da su najviše, a osobito zimi, u njemu spremali ranu. Po tom kako je izgledo vidi se da je reduša čeljadima spremala većinom čorbastu ranu, koju je spremala u ćupovima, el kastronama, a tisto je pekla u peći.
Našo sam salaše, s dvi čeljadske sobe i s dvi pendžeri, da su u sobi koja je okrenita na gornjak, nuz parasničku peć napravili šporelj brez lerne, u kojem su zimi kuvali ranu. g
