Arhiv tekstova
Gospodarska vridnost salaša
Naspram seoskog el varoškog zemljodilca, koji svoju zemlju radi od kuće i gospodari u maloj avliji u naselju, salašar je stvorio domazluk na svojoj njivi s pridnostima:
* jel mu je njiva nuz salaš, jeptinije i brže je na nju izvezo đubre (stajnjak), sermaj (opremu) i drugo šta mu triba na njoj;
* jeptinije je s njive uvezo rod usiva;
* lakše je nadziro odranjivanje usiva i kad je tribalo mogo je u pravo vrime obavit nužan poso na njivi, ko na priliku: s prolića el posli kiše čim je primetio da je zemlja promanila (prosušila) podrljo je žito, paračom (klinastom drljačom) razbio pokoricu u mladom kuruzištu, na vrime je privrnio pokošeno sino, muvariku, ditelnu…;
* nakosio je na sino zelene zobi, raži, ditelne el mišlingera (na gusto posijan kuruz) koliko mu triba piće (kabasta rana za živinu) živini za dan-dva. Zato je jeptinije naranio živinu salašar koji je na manjoj njivi posijo niki od ovi usiva, pokosio ga na sino, ostavio da provene i malo se osuši i onda s njim ranio živinu;
* nike poslove, ko na priliku zaperčenje kuruza, mogo je obavit na više puta, počet ga el prikinit kad je i koliko za njeg imo vrimena.
BEZ DANGUBLJENJA: Ove i ovima nalik poslove je obavio onako usput, takoreć nije dangubio oko odlaska el vraćanja s njive. Kad se živilo brzinom oko četri-pet kilometeri na sat, onda su i ovo bile velike pridnosti salašara nad lancošom (vlasnik nikoliko lanaca zemlje) el manjim gazdom iz naselja.
Zemljodilac iz naselja se katkad bavio arendom (zemlja u zakupu), obično lancoškom zemljom u žitnicama, ona mu je bila nadovat. Nikoliko lanaca zemlje još mož radit iz naselja al za rad na više zemlje triba više živine, veće misto za staje, guvno i đubre, više sermaja, a tako gazdovanje zahtiva dobrim više mista od avlije u naselju. Kadgod je bilo zemljodilaca iz naselja koji su se bavili i manjom arendom, al su onda dio badnjova (složena kukuruzovina) i slame sadili na uvratinama (kraj) zemlje, otkaleg su je donosili kad njim je štogod tribalo. Taki arendaši za đubre nisu imali dosta mista pa su za njeg u avliji iskopali jamu, obziđali je cigljom i kad su je napunili đubre su izvukli u uvratine, na njeg nabacali zemlju da se ne sasuši i izvitri, a hasnirali su ga kad je vrime za torenje.
Na rodnoj crnici salašari zemljodilci su odranjivali ratarske usive, a nuz državnu granicu od dila Kunbaje do šuma kod Kelebije, na piskovima i piskuljama odranjivali su voćnjake i vinograde. Zemlja koja je udarala u do, gazdi je davala veliku hasnu od trske, roguze, vrba i sinokosa, kako su kazali »trska (do)plaća porciju (porez)«
ODRANJIVANJE ŽIVINE NA SALAŠU: U gazdovanju iz salaša s desetak pa i više lanaca, pridnost zemljodilca je u velikoj avliji i ledini s dosta mista za odranjivanje svakake živine i više feli pileža (peradi), za koliko je mogo nastačit rane i imat mista u košari i volarici da prizimi krupna živina. Gazdovanje na salašu je počivalo na odranjivanju nuz živinu i na što više pileža, najviše koliko su mogli izdržat s ranom: kokošaka, gusaka, morkača i pućaka, a tu i tamo i pod dolovima i pataka. Odranjivanje pileža na salašu je dobrim jeptinije od odranjivanja u goloj seoskoj el varoškoj avliji, jel salašarsko pile vazdan kupi bube po ledini, a velik dio vrimena pilež provodi u čeprkanju đubreta u korlatu di načeprka larvi muva i drugi kojekaki buba, koje se tu legu. Salašari kojima je ledina udarala u do ako u njem nisu imali čistac (voda brez biljaka), onda su ga napravili med trskom da mogu odranjivat što više pataka.
Gazdovanje s odranjivanjem živine donosi veću hasnu od zemlje jel salašar sav rod litine, osim žita, oplimeni kroz živinu i pilež i kroz nji proda i svoj rad. Da salašari odrane što više i što jeptinije josag oko salaša su posijali travu, stvorili ledinu, na kojoj su napasivali josag od oko Đurđeva (23. travnja), kad je trava krenila, dok je nije spržila vrućina kanikule. Kad se napasiva josag na ledini, posli risa na strniki, ušporuje se dosta zrnate rane i piće, a taku pridnost nije imo zemljodilac iz naselja, pa je i to jedan od razloga zašto je odranjivo manje živine i pileža.
Josag i pilež njim je poijo svu ostavljenu ranu, a sa slamom za steranje su napravili toliko đubreta da su makar svake treće godine potorili svu zemlju. Mudro su skontali i danas važeći nauk da je najneunosnije prodavat bilo kaku sirovinu koju će drugi priradit. Odranjivanje pileža i josaga u razumnom gazdovanju je bilo temelj za gospodarsko jačanje. Tušta se zemljodilaca otuklo, takoreć iz ničeg, al najviše radom, su stvorili imetak. Kad su se mladi uzeli, a nisu imali toliko zemlje da mogu sebe i dicu izdržat, friško su se latili arende, s kojom su se posli desetak godina toliko otukli da su većina s talovanom zemljom postali »sam svoj gazda.«
ODRANJIVANJE ŽIVINE U NASELJU: U naselju je zemljodilac od živine imo jednog ritko kad dva konja, jednu-dvi krave, možda krmaču, nikoliko šildana, a od pileža nikoliko desetina kokošaka i od nji odranjenog pileža. Iz ovakog oskudnog gazdovanja taki zemljodilac je priživljavo, nije imo podlogu za friško gospodarsko napridovanje, pa je često išo u nadnicu drugima radit zemlju. Krave iz naselja su od Đurđeva do Mijolja (29. studenog) čordaši (pastiri goveda više gazda) pokupili jutrom posli muže po sokacima i otirali na čordu, a otaleg vraćali prid veče, prid mužu. g
