Arhiv tekstova
Bešlićevi
Kako će bit više riči o Bešlićevom majuru najpreg ko su bili Bešlićevi, kako je Lazo gazdovo, zašto je zemljodilcima bio uzor kako triba napridnije vodit domazluk.
Lazo (rođ. 1886) je svršio osnovnu škulu, a škulu života kod oca Tadije (1848.-1940.) i mame Marije Mandić (1850. – 1913.). Bio je skroman, radan, kazali su da je bio pomalo škrt, život je posvetio obitelji i vođenju gazdaluka. Cigurno mu se moto u glavi starovinski nauk: »nema tog malog od čeg ne mož živit, a ni tušta šta ne mož potrošit«. Na tom svaćanju se temelji kripost o šporovanju, bolje je kazat razumnom trošenju novaca, koji je krasio naše stare. Lazo je razumno gospodario, paštrio se da stvori što veću novu vridnost u domazluku, al i da stvorenu vridnost što više sačuva razumnim trošenjem stečenog bogatstva.
Lazo Bešlić se oženio Ninom Deak, po materi Miljački Matak iz Tompe (danas u Madžarskoj).
* Lazo je umro 1982. u 98 godini života. Saranili su ga u kriptu groblja bajmačke Paprenjače. Oplakale su ga ćeri Matija, Ana i Mara.
* Nina je umrla u 83. godini 1971. Po Aninom pripovidanju bila je zdravo dobra žena. Držala se vire. Bolovala je na pluća, roditelji su joj umrli od te bole. Dvared je zimi išla u Davos (Švicarska) na ličenje. Išla je u bunjevačkoj parasničkoj nošnjî. Lazo joj nije dopuštio da se ponese gospodski. Saranjena je u obiteljskoj grobnici u Paprenjači.
Lazo i Nina su imali dicu:
* Veru (Veca) 1906.-1971., koja se udala za Imre Buzoganja, pridratnog vlasnika Bisernog ostrva kod Bečeja. Za vrime Madžara (1941-1945) on je jedno vrime vodio gazdaluk Laze Bešlića. Veca, kako su je zvali, je saranjena u obiteljskoj grobnici u Bajmaku, u Paprenjači.
* Matija rođ. 1907., bila je supruga Lajče Jaramazovića poznatnog društvenog radnika, koji je jedno vrime posli II. svitskog rata bio ministar u vladi Srbije. Imali su ćer Branku.
* Ana rođ. 1912, danas (2005) živi u Beogradu. Posli svršena četri razreda gimnazije u Zagrebu, škulovala se u divojačkom internatu u Gracu, a četvrtu godinu škulovanja je svršila u Beču na francuskom jeziku. Posli škulovanja vratila se u Bajmak, na Šaru. U Beogradu je upoznala kipara Tomu Rosandića, bila je kod njeg student i radila u njegovom ateljeu. Najveći dio života Ana je ko kiparka radila sama.
* Mara se udala za novinara Dojčila Mit-rovića, imali su sina i ćer. Mara se škulovala zajedno s Anom u Zagrebu, Gracu i Beču.
Sve četri ćeri su bile i muzički obrazovane.
Lazo Bešlić je stečen životni i nauk o gazdovanju od oca Tadije popunjavo i naukom od baruna Hamerštajna, koji mu je dolazio u goste još i oko trideseti godina. Da bi se u Lazinom kaštelju osićo da je ko kod kuće barun je za se u kaštelju zadržo spratne odaje s velikom dnevnom sobom s balkonom, sa manjom sobom za spavanje. Barun Hamerštajn se saživio s ovim kašteljom i dosta je vrimena provodio u majuru, a to je ujedno bila i prilika Lazi da s njim razmini svaćanje kako još bolje unapridit gazdovanje, šta od mladog josaga (blaga) ostavit za sime (rasplod) i šta izabrat od sve veće ponude mašina i kojekakog sermaja (pribora i opreme) za zemljodilske poslove.
Lazo je bio skroman, nije se karto, pijančio el na bilo koji način razmećo bogatstvom. Možda je i taki život, a i nasliđe od oca Tadije, uticalo na vik života od 98 godina. Nije volio čeljad koja se mode el razmeću bogatstvom, pa kad je od baruna nuz kupljenu zemlju i kaštelj naslidio i paradeškog kočijaša s uniformom, naredio mu da se oblači ko i svaka druga čeljad koja rade kod njeg. Kad je Lazu el njegove goste nosio digod onda se oblačio građanski.
Lazo nije dopušto ćerima da se mode, da se mažu (šminkaju). Ćeri ni u čem nisu oskudivale, nisu imale džeparac, a kad su tile štogod kupit morale su od baće, kako su oslovljavale oca, »naprosit novaca« kako mi je kazala Ana. Ko divojke su na balove i kojekake zabave išle u Bajmak. Nuz tolike vrline o kojima će bit riči i po ovom se vidi da je ko bogataš iz godine u godinu uvećavo bogatstvo, velikom zaslugom i zato jel je razumno trošio novce.
Lazo Bešlić se nije bavio politikom, al se držo ko Hrvat, baš ko i njegov brat Antun.
U lovnom vrimenu godišnje je dvared pravio lov za poslovne ljude, brata Antuna i Baruna Hamerštajna. Kadgod su imućniji zemljodilci lov pravili za prijatelje i poslovne ljude rad zabave, al i rad višednevnog provoda najvipše rad jačanja poslovni veza.
g
