Arhiv tekstova
Živina sitni zubi u Bešlićevom majuru
Gazda Lazo, kako su ga najčešće zvali, odranjivo je svinje rase mangolice, obaško je imo praslište za oko 40 – 50 krmača i neristova. Poljske (za ispašu) svinje je držo u obaškim oborima, a obaško je gojio (tovio) ranjenike (tovljenike). Ugojene bikove i ranjenike je prodo i slao vagonima Gavriloviću u Petrinji, u Beč i Budimpeštu, a med kupcima je bio u subačanin Korhec, bajmački kasapin (henteš, mesar) Cindel i drugi kasapi. Za utovar jednog vagona ranjenike su odneli na 15-20 kola s jednim-dva ranjenika, koliko su bili teški. Onda su prodavali ranjenike barem od 150 kila pa i teže, tovarili su ji na gencijama (željeznički kolodvor), čak je i najmanja imala utovarnu spratnu rampu za ranjenike. Ondašnji vagoni su mogli nosit teret od deset tona, bili su kratki i dvoosovinski, a za ranjenike su ji pravili na sprat.
Oduvik teretni voz sa živom živinom imo pridnost vožnje isprid svi drugi teretni vozova, pa su tog prija podne ode utovarene ranjenike već istog dana el najkasnije u noć istovarali u Budimpešti, Zagrebu, Beču i drugim velikim varošima.
Više puti spominjan, po tom izgleda i velik kupac ugojeni bikova i ranjenika od Laze Bešlića bio je i Korhec (Korhec Gyula /Julije/) koji je u Subatici bio na velikom glasu po pravljenu »kobasičarski proizvoda«, a najviše je bio poznat po salami. Po jednom podatku Korhec je 1929 godine klao godišnje 600 kom rogate marve, 800 teladi i 1000 svinja. Bešlić je odranjivo zdravo dobru marvu i ranjenike, pa je zato i imo zahtivne kupce, velike henteše, koji su dobro plaćali ovaku robu.
Sve dok posli II. svitskog rata, dok nisu došli u modu nove rase »mesnati« svinja, s daleko većim postotkom mesa naspram masti, u Panonskoj niziji su najviše odranjivali svinje mangolice. Odlika njim je da su bili masni, slanine široke s dobrom čovičjom podlanicom, sa šunkom u dva reda prošarana sa slaninom. Meso, još više slanina, a najviše šunka ovi svinju ukusom nadmašuju sve dosadašnje rase svinja. Sad su na Zapadu opet počeli da traže šunku i meso i mangolice jel joj je i meso daleko najukusnije. To mož da razumi čeljade ko ide današnju skoro svu od mesa svinjsku šunku, svedno koje rase svinja, a ijo je i šunku mangolice. Iako debala slanina mangolice je ukusna, osobito kad odleži, kad »sazrije«, posli najmanje 4-5 miseci onda je za pamćenje kad se spari s mekanim kruvom somuna iz parasničke, peći, s paprikom i paradičkom. U to se i danas mož uvirit čeljade koji se odvaži i ode na »Takmičenje risara«, di u risarskom ručku risarima, a i gledačima nude taku slaninu, kadgod osnovnu mrsnu ranu salašara.
OVCE: Bešlić je imo komencijaša čobana, koji je čopor od oko tri stotinak ovaca napasivo u jendecima nuz stančićki (stanišićki) drum i u mlaki dolova na Šari. Čobanluk mu je bio od hasne, plaćo je zakup za pašu i komenciju čobanu, od hasne koje su mu donosile ovce: prodavo je jaganjce, vunu, sir, a škartirane ovce je prodo cincarima (henteš samo za ovce). Čoban je ovce napasivo dok snig nije pokrio ravan, a dotleg ji je napasivo travom, posli na kuruzištima i žitištima. Po snigu je ovce u ovčinjaku ranio kuružnom.
PILEŽ: U majuru su odranjivali kokoške, morkače (biserke), pućke, guske i patke, o kojima se starala obaško pogođena divojka guščarka. Lazina supruga Nina je pravila novce od prodati jaja, kokošivi i zimi od pućaka, ukljukani pataka i gusaka. Svi koji su pripovidali o piležu spominju da ga je bilo toliko da mu se ni broja ne zna. Nina je znala kopunit (kastrirat) pivčiće, s njima je pojeptinila odranjivanje pileža. Tom je znanju podučavala i komencijaške žene.
Nuz pomoć rane iz obližnjeg rita jeptinije su odranjivali patke, a guske u avliji na ledini. Posli risa guščarka je guske napasivala na strniki.
UZORAN GAZDALUK: Velik gazdaluk je bogomdan da se na njemu odranjiva toliko živine koliko za nju mož nastačit rane. Zato Bešlić osim žita nije prodavo ništa od kojekake rane za živinu, već je nju prodo kroz odranjenu živinu i s njom unovčio i ljudski rad. Na tom svaćanju se temeljilo ondašnje razumno gazdovanje zato je onda zemljodilsvtvo bilo najjača gospodarska grana zemlje. Lazo je i u tom pridnjačio jel je skoro sav višak žita prodo ko sime, kojem je u to vrime cina bila za oko 50 posto veća od žita za brašno. Kad se ovom doda da je i tušta krupne živine prodo za sime (rasplod) onda se vidi koliko je tako gazdovanje donosilo veliku hasnu. Zato je Bešlić nuz stvorenu hasnu i zdravo razumno trošenje novaca više neg utrostručio tal od oca Tadije. Ne triba se čudit da se i danas često pripovida o napridnom, uzornom gazdovanju Laze Bešlića. g
