Arhiv tekstova
Pogođena čeljad
U većim gazdalucima u kojem naspram zemlje nisu imali dosta svoje čeljadi da urade na njivi sve velike poslove kako triba, pogađali (unajmili) su čeljad s kojom to obavili na vrime. Kad njim je za kaki velik poso tribalo tušta ljudski ruka pogađali su nadničare, risare (ručne žeteoce) el za branje kuruza koji su radili za unaprid udivanjeno vrime el da dokrajče kaki poso. Za stalni poso su pogađali bireša, sluškinju el svinjara, a u majurima komencijaša.
Poso u gazdaluku el u ritkoj obiteljskoj zadrugi zaopovido je gazda, baćo (otac) el dida, a u majurima poso pogođenoj čeljadi je zapovido i nadziro ga pogođen išpan.
IŠPAN: Gazda majura je često, a katkad i na duže vrime odlazio sa imanja, a da svoj pogođenoj čeljadi daje posla i nadzire ji kako rade gazda je za to pogodio išpana, koji je takoreć od ujtru do uveče bio na nogama. Uranio je i nadziro poso čeljadi u stajama: u košari (staja za konje) kočijaše kako timare (niguju) i abrokuju (hrane) konje, a u volarici (staja za marvu /goveda/) govedare kako rane i muzu krave. Kad se razdanilo pozabavio se sa poslom svinjara i čobaninom.
Kad kad su čeljad namirili (zbrinili) josag sili su ručat (doručkovat) i posli njeg latili se posla.
Išpan je bio izučen za poslove u velikim gazdalucima. Bio je dobro upućen u zemljodilske poslove naveliko, a u novije vime, posli I. svickog rata za išpana su pogađali škulovanog poljoprivrednog tehničara katkad i agronoma.
Gazda majura se nije tušta bakćo oko ti poslova, u manjim majurima di je zemlja bila oko kaštelja s vrimena na vrime je prošeto okolo i pogledo kako raste litina, zapovido je išpanu šta će se i kako radit. Samo u je prikoj potribi raspravljo s pogođenom čeljadi, to je bio poso išpana, a kad je tribalo isplatit radnika za urađen poso, svakog je na vrime i tačno isplatio kad mu je išpan potpiso el kazo da je poso valjano uradio.
IŠPAN NIKOLA FEJSOV: Posli svršene poljoprivredne škule u Adi Nikola Fejsov* iz Đurđeva se 1940 godine namistio za išpana kod Laze Bešlića. Tu se oženio s Bajmačankom Lizom Dulić, koja je radila u kaštelju. Kad su se uzeli stali su u zgradi koja je kadgod bila učiteljov stan, kad je u tom majuru, u Austro-Ugarskoj bila škula za dicu sa Šare. Od Nikole i osobito od Lize sam dobio tušta podataka o životu Bešlićevom majuru i o Bešlićevima kako su se odnosili prema pogođenoj čeljadi, komencijašima.
Ne dopušta mi misto za potpuniji opis posla išpana, al i kroz spremanje i obavljanje risa (ručna žetva) mož zavirit u ovlast i odgovornost išpana u tom velikom poslu. O tom mi je pripovido Nikola, posli i Mirko Milašinović sin komencijaša, a dio podataka je iz dnevnika o komencijašima.
Ris je poso za kojeg su se ratari unaprid misecima spremali. U Bešlićevom majuru te godine nisu mogli pokosit mašinama svo žito, ječam i zob, pa su za ris dila strni žitarica pogodili risare. Lazo Bešlić se s išpanom Nikolom Fejsovim udivanio kad će počet radit ris i pošto će ga plaćat. Po rodu i izgledu žita udivanili su koliko će pari risara pogodit, oćel i šta oni još radit posli risa.
Išpan je s bandašom i risarima obašo žitište, kako bi vidili imal i koliko povaljačine (polegnuto žito koje sporo i teško kosit) el palamide (vrsta korova). Kad su se risari uvirili u izgled žitišta pogodili su se za ris (usluga plaćena žitom). Te osridnje rodne godine ris su plaćali sa 11 dilom roda od pokošenog žita, s tim da su risari radili o svom kostu (hrani).
Išpan je risaru odmirio komad žitišta. U karucama (vrsta laki kola) je stigo na dan više puta obać risare i zabavit (prigovorit) njim ako otkos nije dosta nizak, ako nisu dobro ograbljali mršavinu (posli košenja rasuto vlaće), el ako nisu valjano sadili krstine (unakrsno složeno snopovi žita.) Sve šta je zabavio (prigovorio) i ocinio zabilužio je u dnevnik rada, po kojem je obračunat ris (rad plaćen žitom.)
Išpan je dnevnik prido Lazi Bešliću, koji je zapovidio magacineru koliko će rusaru izmirit risa kad ovršu žito.
Nažalost nema sačuvani pismena o plati Nikole Fejsova, al je sačuvan njemu najbliži obračun plate išpana Salai Andrije, Bešlićev išpan (»gazda« kako ga zvao) 1935. godine, a za to je primio: 1800 kila žita, 400 kila kuruza u zrnu, 1600 kv/hv (kvadratni fat, 1 fat = 1,8965 m.) kuruzišta, 400 kv/hv zemlje za bašču i po 2 lit mlika na dan. Prija njeg išpan Kočiš Stipan je 1932 bio plaćen misečno po 750,00 dinara. Išpan je užno (ručao) istu ranu ko Bešlićevi. Svaki je išpan, pa i komencijaš imo drugačiju pogodbu, a koliko sam dozno Lize, Nikola je ko išpan bio bolje plaćen od raniji išpana, bio je škulovan, pa je imo dvostruku komencijašku zaradu.
Kad je išpan za dio zarade imo kuruzište da obere rod i okućnicu za odranjivanje zeleniša, na njoj je odranio za se pileža (peradi), zeleniša za cilu godinu, a od kuruza je uranio (utovio) više ranjenika (tovljenika), od koji je jednog-dva zaklo za se, a druge prodo. Nuz to kod gazde je stojo zabadavad, kod njeg je užno, grijo se njegovim ogrivom, pa je i ta vridnost uračunata u njegovu zaradu.
* * * * *
* Nuz nauk u škuli Nikola Fejsov je zemljodilski poso naveliko naučio ko išpan Laze Bešlića. Posli rata do mirovine je bio utemeljitelj i na glasu direktor kombinata »Ravnica« u Bajmoku. g
