Arhiv tekstova
Bešlićevi komencijaši
Komencija je bilo više feli, onaki kaki su kontrak napravili i kaki je imo gazda odnos naspram komencijaša. Komencijaši su živili u obaško napravljenim zgradama, a radili su u majuru poslove, za koje su bili pogođeni el su njim zapovodili i za to su bili plaćeni.
Lazo Bešlić je za velike velike poslove na zemlji: kopanje kuruza, ris, branje kuruza pogodio (unajmio) Šokce iz Baranje, koji su mu došli s obiteljima. Žene su njim kuvale, prale ji i pomagale u poslu, a s njima su bila i dica. U majuru je za sve komencijaše i pogođenu čeljad imo obaško napravljena tri velika salaša.
JEDNAKA POMOĆ: Kod Laze Bešlića je komencija (naknada za rad) bila određena prema tom koji je poso radio komencijaš. Iz sačuvani pismena se zna da je u komenciju svakom uračunato da je kod gazde zabadavad stojo, od njeg je dobio i ogriv: u jesen kola čutaka (oklasaka) i voz (natovarena kola) ogrizina (stabaljika kuružne brez lista), a ako mu je nje tribalo mogo je dobit još. Svake subate je dolazio doktor Marić iz Stančića (Stanišića) i ličio bolesne, a ako se priko nedilje kogod zdravo razbolio tog su kolima odneli doktoru el u somborsku bolnicu. Ličenje je bilo zabadavad, baš ko i ukop radnika el kog iz njegove obitelji. Iako nije bilo u pogodbi Lazo je bio izdašan s darom ako se udomio kogod od pogođene čeljadi el njegovo dite. U komenciju je spadalo da je svakog četvrtka nosio žene komencijaša u Bajmak na hetiju (nediljni pijačni dan).
KOMENCIJA: Ako mu se koji komencijaš razbolio i više nije bio za poso on je i dalje mogo ostat u komencijaškom salašu, a dobio je polak komencije da bi imo najnužnije za život.
U spominjanom vrimenu komencijaši su bili plaćeni, na priliku:
Pajo Fabijan, kočijaš, al i drugi šest kočijaša u 1925. /26. – 600 dinara gotovog novca, 1600 kila žita, 200 kila ječma, 200 kila kuruza, dobio je rod s 1 jutra kuruzišta, hasniro je za bašču 200 kv. (kvadratni) fati (1 fat = 1,896 m) i svaki dan mu pripalo polak mlika od jedne krave. Prvi kočijaš Andrija Bazanj je imo toliku komenciju al je žita, ječma i kuruza dobio po 100 kila više od drugi kočijaša.
Fabijan Janoš i drugi govedari bili su plaćeni sa po: 600 dinara gotovine, 1700 kila žita, 300 kila ječma, 300 kila kuruza, mogo je obrat rod s 1 jutra kuruzišta, hasniro je za bašču 200 kv fati zemlje i na dan je dobio po 2 litre mlika.
Josip Gebert, kovač, pogođen je za: 600 dinara gotovog novca, 1600 kila žita, 200 kila kuruza, 200 kila ječma, 1600 kv fati zemlje za kuruze, 200 kv fati zemlje za bašču, a dobio je svaki četvrti dinar od usluge koju naplaćuju drugom.
Martin Tumbas je pogođen za čobana od 1. studenog 1925. do Đurđeva 1926. za 750 dinara gotovine, 200 kila žita, 200 kila ječma, 200 kila krumpira, 500 kila mrvljeni kuruza i 1 kola slame.
U 1925. /26. godini na majuru je bilo komencijaša: 1 čikoš (konjanik); 1 čoban; 4 govedara, 3 kolara, 1 kovač, 6 kočijaša, 1 mašinist, 1 paradeš (otmen kočijaš), 17 pari risara, 3 svinjara, 3 sluškinje, 1 volar, nuz još 40 radnika koji su radili kraće vrime, za pogođene poslove. Većina komencijaša su više puta obnavljali komenciju, al već 1930/31. godine ni jedno ime se ne spominje od oni koji su bili komencijaši 1925. /26. godine.
Bilo je i takog da pogođen radnik nije zadovoljio pa je prije vrimena s njim raskinut poso, ko na priliku: Stevan Raić iz Riđice je pogođen za svinjara 1. listopada 1931. godine na godinu dana. Gazda Lazina opaska je: »Zbog slabog vladanja, nehajnosti, neurednosti i lijenosti bivao je često opominjan. Kasnije i grđen, te u sporazumu s njim na 1. sičnja 1932. to jest na 1/4 god. je doslužio i otišo.« Bešlić je za toliko pogođene čeljade vodio računa da svakom plati onoliko koliko je zaradio, tako je na priliku: Stipanu Grűnfelderu je u obračunu komencije odbio jednu nadnicu od 15 dinara, jel 15. ožuljka »nije bio na mjestu.« Ovu nadnicu je Bešlić obračuno po većoj cini neg pogođenim nadničarima, onda je išla 10-12 dinara, jel je Grűnfelder kod njeg bio komencijaš, pa je nadnica bila skuplja.
Komencijaši su komenciju uzimali s vrimena na vrime, kad je kome šta tribalo od rane el novaca. Nisu je dobili odjedared, jel ni poso nisu odjedared odradili, al su bili cigurni da njim gazda Lazo, kako su ga zvali, neće ostat dužan. Odjedared nisu ni mogli priuzet žito jel di bi ga ostavili, a da su ga samlili ne bi znali kud će s tolikim brašnom. Bešlić nikom nije ništa unaprid platio od komencije priko onog koliko je zaradio, jel nikad nije znao dal će mu kogod iznenada otkazat el će ga komencijaš napuštit. Svako je dobio samo toliko koliko je zaradio.
Komencijaš je radio poso za koji je pogođen, al ako je tribalo onda se privatio i drugog posla kojeg su mu zapovodili. Dobrom komencijašu ništa nije bilo mrsko, bio je pogođen da radi sve šta triba.
Zapaža se razumno gazdovanje gazde jel di god je mogo ušporovat tamo je šporovo. Na priliku nije dao kuruze, već komencijašu kuruze »na nogama«, da ji on obere, posiče kuružnu, a toliko manje je koštalo gazdu branje kuruza. g
