Arhiv tekstova
Andrija Palković – bistriški hodočasnik
Malo tko zna da ove godine obilježavamo jednu manje poznatu, ali vrlo značajnu obljetnicu, odnosno 239. godišnjicu prvog zavjetnog pohoda Bunjevca iz Sombora svetištu Majke Božje Bistričke. Pobožnog Andriju Palkovića vukla je silna želja da hodočasti Majci Božjoj Bistričkoj, te je prvi puta 1766. god pješačio 8 dana preko brda i dolina do svetišta Marije Bistrice u Hrvatskom Zagorju kako bi izvršio nekoliko svojih zavjeta.
Iz te činjenice saznajemo da je već u to vrijeme svetište Majke Božje Bistričke bilo poznato ne samo u Hrvatskoj, već i kod Bunjevaca u Bačkoj. Bistrica se prvi puta spominje u pisanim dokumentima 1209. godine, a 1650. godine Gospin kip je zbog opasnosti od Turaka zazidan u jedan prozor župne crkve, gdje ostaje sve do 1684. godine, kada je pronađen i postavljen za štovanje. Otada počinju velika hodočašća.
ZAPIS O HODOČAŠĆU: Andrija Palković je do svoje tridesete godine hodočastio tri puta pješice u oba smjera iz Sombora do Marije Bistrice. Duboka vjera i pouzdanje vukli su ga da pješačeći uz teške napore, često žedan i gladan, prolazi kroz nepoznate krajeve, raznim putovima i šumama kako je znao i umio, dok ne bi došao do svog cilja. Kada je 1781. god treći puta pohodio Mariju Bistricu ostavio je zapis u kojem je pisao zašto je i kada hodočastio i zašto baš pješice. Ovdje donosim njegovu vlastitu izjavu koja je sačuvana u »Povijesti Bistričkih čudesa« II svezak, str. 91 – 101. U svom pismu koje je napisao 1781. god i pohranio ga u svetištu prilikom svog trećeg hodočašća u Bistricu ovako je
pisao:
»Blaženoj Divici Mariji u Kipu Bistričkom svega života moga s poniznim prikazanjem evo zavit želim ovi iz Bačke daleke prikazat zemlje. Ja Andrija Palković po Božjoj volji kerstianin i katolik, varošanin i purger slobodne i kraljevske varoši Zombora na znanje dajem i rukopisom vlastitim svidočim, pored kerstjanske moje constientie kako vazda za odvitnicu moju prid veličanstvom Božjim imao jesam B. D. Mariju, koja u Nebesi jest, osobito zavitujući se njezinu čudu činećemu kipu na Bistrici u kraljevstvu horvatskomu, i sada treći put zavit (nedostojno možebit) izvršujem i svaki put pomoć ćutio i primio jesam kakono sada nikašna pervo poztavljajući svidočanstvo od premilostivoga miloserđa Marijanskog prid svima i očito ispovidam.«
ZAVJET: U nastavku ovog pisma Palković opisuje svoj prvi pohod 1766. godine i pripovijeda o svojim nevoljama i svom životu što ga je potaklo kao iskrenog vjernika da hodočasti u M. Bistricu i to ‘ pišice ‘: »Kako Godine 1758. u ditinstva mom od 7 godina budući u bolest tešku upao jesam, a osobito tako strašno fras jest me tako dugo mučio i deržao, da su me već za mertva deržali, brižni pak roditelji moj gorku žalost serca gledeći jesu imali, i toh brez mire (jerbot mene posli pet divojaka teško dočekaše) toga radi izgubivši ufanje u pomoć naravnu zavapili jesu k B. D. Marii u čuda činećemu na Bistrici kipu zavitujuć se, da ako ozdravim, sam da ju pohodim, što kako bijau obećajane, učinili, odmah polakšicu i priličnost k životu jesu u meni videli i domalo vrimena ozdravio jesam, tako da više nikada bolesti one nevoline nisam na sebi oterpio. Koi zavit ja sam isti God. 1766 jesam izveršio. U kipu svomu pišice osam dana hoda na Bistru doša jesam pervi dan Duhova.«
Svoje drugo pješačko hodočašće na Bistricu 1779. godine, Andrija Palković opisuje ovako: »Godine 1767. u tugi i nevolji velikoj jednoj budući (koju zarad skrovitosti ovdi ne postavliam) drugačje (kako činim) ne bi se bio izbavio, da se ne budem zavitovao k čudnotvornomu kipu B. D. Marie na Bistru, da čiju pohoditi i odma svega slobodan ostao jesam. Koj zavit pišice izveršio jesam osam dan hodeći god. 1779.«
ŽIVOTNE BRIGE I NEVOLJE: Cijelog svog djetinjstva Andrija je od svojih pobožnih roditelja bio zavjetovan Majci Božjoj kako sam opisuje: »U ditinstvu momu dok sam u skulu hodio, vazda sam zavitan bio na Bistri. Jerbot više puta neznajuć potribna i ponovnom nauku nemogući znati niti doseći jesam se uticao više puta po očenaš i zdravu Mariu nadostavivši uzdisanja i suze Bl. D. Ma. da mi pamet prosvitli u nauku, što sam upoznao. Buduć bi posli za čudo meštrom razumna na pitanje odgovore davao i u pismu od vsih pofaljen jesam bio. Zarad koga pria neuljudna više puta bien bivao iesam. Što za bolje ova virovati neka promotri ovo isto pismo, koie sam vlastitem rukom pisao, koi bude štiti. Pak neka promotri na moi nauk, koi mi ie bio dalje nego do coniugatie (buduć otac mi onda priminuo od svita) dalje nisam u skulu hodio. I sverhu toga svega priko tolikog drugog truda i poslova pismo ovako uzdreža, ne po drugom nego jerbot je bilo od divice primudre isprošena tia do danas.«
Palković dalje opisuje svoje životne brige i nevolje kojima je odolijevao s pomoći Majke Božje Bistričke. Dirljivo je njegovo pripovijedanje o svojoj kćeri čiji problemi ga potakli na hodočašće u Bistricu, kako opisuje u nastavku: »G. 1779. ditešce moje od šest godina, imenom Marija, od fraza jest bila mučena i donle više puta zato žalosno gledah, rastuživ mi se srce, otišao sam u drugu sobu, pak rasplakao se Bl. D. Mariji (koja mi je u pamet odmah došla) zavapio sam: oh! Utišenje svijuh žalosnih! Bl. D. Marija, pogledaj na moje žalostno srce i na tešku bolest diteta moga: usliši me i ditešce moje oslobodi od ove teške bolesti! – A ja ti se obećajem, da ću po pervoj priliki poslati k tvomu čudnovitomu Kipu na Bistru na svete Mise: kako i poslao iesam g.1780. o Duhovi po našima kerstiani; nikada više bolesti gori pomenute na ditetu vidio nisam.«
TREĆE HODOČAŠĆE: Svoje treće hodočašće u Bistricu 1781. god i razloge koje su ga potakli na ponovni pohod Palković opisuje: » God. 1780. kuću u našoj kraljevskoj i Zomborskoj varosi na poglavitu mistu jesam bio rad za svoju imati (buduć se prodavala) a z druge strane snage za uzeti i novce položiti imao nisam, toga radi jedan put od iste kuće razgovarajuć se z mojim drugom na samu u sobi, brižno istražujuć načine, kako bi mogao doseći, ali nikakvo ufanje naravno nije me moglo razveseliti nego u isto vrime od razgovora pada mi u pamet Bla. D. Maria u čuda činećemu kipu na Bistri i zajedno u ti čas tako mi se je razgrijalo i zaztajalo serce, da nisam suzami odoloti mogao od teške nike žestine; i pavši na kolina plačnim glasom zavapio jesam: Oh, Neba i Zemlje Kraliice! Mario Majko od Miloserđa! Evo se k tvomu kipu čuda činećem na Bistru zavitujem da ću ga pohoditi, usliši mene, jerbo drugog utočišća neimam iz van tebe, učini dakle po tvojoj volji ili ovo, što prosim kod sina tvoga izmoli, da dostignem ili da iz glave izbacim! Akoli dostignem, sav događaj vlastitom rukom ispisati hoću, pak na Bistru odneti, zavit izpuniti i duhovnom G. G. Ocu i Upravitelju srićnom ovolike tvoje priuzvišene Cerkve hoću prikazati za vikovitu uspomenu svidočanstva milosrđa tvoga. Ovo kako izveršio sam bio, odmah ufanje tuliko sam dobio i sa sloboštinom gori pomenutu kuću pogodi i na vrime po pomoći B. D. M. izplati, u kojoj i sada do volje Božje stojim. Zato sada po volji Božjoj godine 1781. ovaj zavit izpunjavam i ovo pismo vlastitom rukom pravedno pored dušnoga znanja moga obznanujem, svidočim pred svim pravovirnim, zafaljujuć pored slabosti moje primilostivom Marianskom miloserdnom uslišanju molitve od nečista i grišna serca i jezika moga za proslaviti Boga i B. D. Mariu, koja na nebu jest i u kipu čuda činećemu na Bistri. Izdato po meni Andrii Palkoviću varošaninu Zomborskomu iz Kraljestva Mađarskoga, ctata Bačkoga, na dan 3-i Duovagod. 1781. vlastitom rukom pisato.«
Po opisanim poduhvatima Andrija Palković je cijelom svojom osobom i duhovnošću prototip Marijanskog vjernika i hodočasnika. Njegovo bezgranično pouzdanje u pomoć Majke Božje dalo mu je snage da tri puta pješice hodočasti. Ispunjen takvom vjerom Palković na kraju svog pisma piše hvalospjev blaženoj djevici Mariji:
POUZDANJE U POMOĆ MAJKE BOŽJE: »Oh neba i zemlje Kralyici! Lepoto Anđela i slavo svega veseloga Raja, ufanje nevoljnoga čovika, utočišće grišnika, zdravlje bolesni, put zabluditi, upraviteljice i pomoćnice mornara i putnika, evo se ja nevridni i nedostojni, nečisti i smerdljivi grešnik usuđujem, ponizno klečeći, prid tvojim čudo činećim kipom Bistričkim ovi moj rukopis, pače bolje rekavši od tvoje milosti i naučenju darovani, na zafalnost i pozdravljenje prikazati i zdubokim poniženstvom milosrđe tvoje moleći, da mi isprosiš oproštenje griha moj svega zločestog života moga učinjenih bez broja, daj mi od danas pravi put i boguljuban život provoditi, nauči me zemaljska pogerditi, a spasonosna nasliditi, daj mi, o slatka Majko!, jedan dio žalosti u sercu zacipiti momu, od oni žalosti koje si na ovomu svitu uzbuzavajuć imala u promišljanju muke sinka tvoga, daj mi, reko, daj da promišljam gorčinu muke njegove koju podnese za mene grišnika, dostojno poštujući, najposli, o privelika odvitnice moja! Tebe ja sada nedostojni grišnik prid tvojim čuda činećim kipom Bistričkim, odabiram i uzimam za moju odvitnicu, utočišće sveg života moga i smerti moje, tebi pod obrambu preporučujem život moj i smert, moju dušu i serce moje, svu družinu i dicu moju. Ti me upravi na svitu tako živiti, kako ću vazda na službu Božju biti u ponižnestvuod svakog manj deržeći se, izprosi mi duše i tila čistoću, da tako živim na svitu i ono tražeć za što sam na svit stvoren. Najposli, oh prislatka Majko!, evo mene nedostojna grišnika prid blagoslovljenima nogami tvojima ponizno molećega, da se dostojiš primiti mene pod krilo tvoje, ako nisam vridan za sina i za Marioljubiova pravoga, barem primi mene za sužnja i roba tvoga, evo, oh prislatka Gospojo moja! Iz daleke zemlje osam dana putujući harač od robstva moga dosao sam tebi prikazati, primi dakle u broj sužnja tvog mene nedostojnoga i primi serce i dušu moju, koju ti poklanjam i kod tebe ostavljam. Ah kamo srića, da z tilom do smerti mogu tebe u tvomu čuda činećemu kipu na Bistri mogu gledati i, koja u nebu jesi, promišljati i slaviti. Pogledaj dakle na mene, oh slatka Gospojo i usliši me što te molim u napridak, što te grišnik molio budem. Navlastito blagoslovi tvojim svetim blagoslovom u svemu mogućstvu i činu mojemu budi mi na čas smerti moje odvitnica! Sada te za onda ponizno molim, budi kod mene i daj mi da se ne zmutim. Najposli preporučujem ti dušu moju sada za onda zaštitu i zagovori prid sinom tvojim. Primi dakle nedostojnu molbu moju u ovom rukopisu postavljenu, zahvaljujuć ti hiljadu puta na moloserđu tvomu i u materinsko običajno utočišće mene tebi isporučam i pridajem u ruke sada i vazda i na čas smerti, amen. Svaka na slavu Oca, Sina i Duha Svetoga, blažene Divice Marie i sviuh svetih.«
Korištena literatura:
»Povijest Bistričkih čudesa« II. sv., str. 91-101, Arhiva svetišta
»Jubilejska kruna Majke Božje
Bistričke«, 1935. godine
»Zvonik«, br. 7, 2000. godine
