Arhiv tekstova
Na priliku Laze Bešlića
U dosadašnjem opisivanju oblika gazdovanja na salašima opisivo sam i gazdovanje u majurima, na velikim imanjima. Za uzor sam uzo pisanje o Lazi Bešliću, gazdi majura s kašteljom na Šari, u pustari izmed Babapuste (Aleksa Šantić) i Kaćmara (u Madžarskoj nuz granicu). Donekle sam spominjo i gazdovanje Lazara Tumbas Loketića u majuru brez kaštelja. Po tom kako su izgledali majuri u okolici Subatice, znam iz sićanja moji dida, a i drugi stariji ljudi, koji su o njima pripovidali da su skoro svi imali velik ugled i bili poštivani od zemljodilaca.
Koliko je bio napridan Lazo Bešlić vidi se po tom da je na talovanu zemlju kupio skoro dvared toliko zemlje za nepuni dvadeset godina. To je najbolja ocina njegovog razumnog gazdovanja, el da nije šporovo i razumno trošio novce ne bi imo toliki ugled, a onda ni poverenje banaka koje su mu davale novac na zajam, kad je štogod vridno kupio.
POUZDANI KAZIVAČI: U zemljodilstvu, ko i u drugim poslovima, nije isto radit namalo el naveliko, zato se iz opisa gazdovanja u majurima vidi da se u njima tušta drugačije radilo neg u malim domazlucima. Gazdovanje u majurima u nas je do sad samo ovlašno spominuto, pa mi je tribalo vrimena dok nisam skupio podatke i našo pouzdane ljude koji su radili na majurima, da virno opišem tako gazdovanje.
O gazdovanju na Bešlićevom majuru imo sam pouzdane kazivače: Lazinu ćer Anu (kiparku na glasu), Mirka Milašinovića iz Babapuste čiji je otac bio komencijaš na Šari kod Bešlića, a ko dite je odrasto i tamo radio. Sićam se i pripovidanja Nikole Fejsova, kadgod Lazinog išpana, koji mi je pripovido o tom kako je kod Laze radio, kako se živilo i gazdovalo u majuru. Fejsov mi je o gazdovanju tušta pripovido, al prija više od dvadeset godina, onda se nisam bavio pisanjem, pa nisam sve zabilužio šta sam čuo od njeg. Najpouzdaniji podaci o gazdovanju su u sačuvanoj knjigi komencijaša, u kojoj su opisani svi komencijaši i njeve komencije od 1925. do 1936. godine. Ti podaci su mi pomogli da opišem tušta koječeg šta nisam čuo od kazivača.
Lazo Bešlić je osobno vodio tu knjigu, di je za svakog komencijaša opiso za čeg ga pogodio (unajmio) i plaćo. Iako u pogodbi nije opisan poso kojeg je komencijaš moro radit iz iskustva znam šta je poso na priliku: kočijaša, čikoša, govedara, svinjara itd. Na priliku: tri govedara su radili u »švajceraju«, u volarici (staji samo za goveda) di su se starali o oko sto krava i junica simentalske rase. Ti govedari su imali posla priko glave, a da na vrime pomuzu krave u tom su njim pomagale žene el odrasla dica.
Kolika će bit komencija to je zavisilo za kaki je poso pogođen komencijaš. Zna se da govedar ima dobrim više posla recimo od čobana, el čikoša, pa je zato imo i veću komenciju.
DRUGE GAZDE MAJURA: Kad su komencijaši uradili poso slobodno vrime su proveli s obiteljom, u komencijaškom salašu ko ji je takoreć bio u avliji majura. Tu su radili u bašči na odranjivanju zelja (povrća), el su radili štogod oko svog josaga (blaga). Svaki je komencijaš imo drugačiji poso, a kad je uradio poso u majuru i imo slobodnog vrimena njeg je provo s obiteljom.
O gazdovanju na majurima tribalo se drugačije starat, el recimo nije lako obavit na vrime i valjano sve ratarske poslove u ravni di su na oko 300 lanaca, ko kod Bešlića, odranjivali samo strne žitarice, najviše žita, koje triba pokosit i spremit što prija, a posli zemlju potorit, uzorat i posijat el posadit. Kad je na njivi radilo na desetine ljudi kojekaki poslova išpan je stalno bio med njima i staro se da sve šta urade bude valjano. El iako su radnici znali svoj poso na nji triba pazit kako rade, el posli sijanja i sađenja, kad usiv nikne onda se vidi kako je urađeno.
Gazde majura: Lazo Bešlić, Lazar Tumbas Loketić, pa i niki drugi su naspram svoje i tuđe čeljade bili odmireni, strogi, vrlo uljudni. Na priliku: Lazo Bešlić nije dopušto njegovim curama da flancuju, al ji je zato izškulovo, novaca njim je davo koliko njim je bilo nužno za niku prliku. Lazo je novce trošio zdravo razumno.
Traktore i dotleg salašarima nepoznat zemljodilski sermaj (pokretna imovina zemljodilca, uglavnom poljoprivredni strojevi i sersam) najpreg su kupovali i isprobali gazde majura, pa kad su se uvirili da to valja kupovali su i drugi zemljodilci.
NERAZUMNO GAZDOVANJE: Naspram drugi imućni zemljodilaca ima ko zna koliko primera koji su talovano bogatstvo časkom proćerdali, bili su viđeni po razbacivanju novaca, lumperaju i kockanju. Ponašali su se hireški (odvažno), da se o njima pripovida koliko novaca imadu, da njim dotiče i za razbacivanje. Po tom su bili viđeni, a nažalost tušta njima su taki bili i uzor ponašanja. To šta su bili taki triba pripisat roditeljima koji su mukotrpno sticali i stečeno bogatstvo uvećavali, a dicu nisu upućivali u život da se blagostanje stiče i održava radom, a nikako razbacivanjem novaca. Nažalost, u narodu se o takima pripovidalo kad su, ko na priliku, proćerdali nikoliko tereta (parasnički kola) ranjenika (tovljenika), tovara (parasnička kola puna džakova žita) žita, el koliko su novaca dali svcircima u časti (svatovima) i sl. g
