Arhiv tekstova
Salašari i zanatnici
Od već naređani zanatnika salašaru su još katkad pomagali: bognar (kolar) je majstor od kojeg je salašar kupio nova kola, kad je uvećo domazluk el kad je posto sam svoj gazda. Kola je hasniro skoro svaki dan, kad je digod nosio čeljad el kaki teret, rad tog se na njima štogod satrlo (polomilo) el dotrajalo. Najčešće je prominio popucane dračove (bagremove) špice (žbice) i naplotke (dio točka u koji ulazi špica), a katkad i glavčinu točka od brista; od jasena karve: spojnice lotra /stranica/ el šaraga /pridnji i stražnji pomični dio kola/.) Bognar mu je i na tragaču prominio satrvene drvene dilove, a kad je satrvo stara na vašaru je od njeg kupio drvena kolica za rastut teret: za čišćenje đubreta iz obora, za guranje zemlje za nasipanje i sl…
Sonca (saonice) je salašar po snigu hasniro misto kola. U tom sermaju najvažniji su sonici (podvoz koji se kliže po snigu), koje su pravili iz jednog komada drača (bagrema). Kad su vadili dračove i naišli na drveslo sa zdravo (jako) debelom bočnom žilom, ocikli su ga koliko su tili dugačak sonik, odneli bognaru da izbuši jamice za po dva stupčaca (dio koji drži poprični gredelj). Obrađene sonike je salašar u đubre (stajnjak) zatrpo svinjskim izmetom. Posli najmanje po godine ji je izvadio, dotleg mu je drvo dobilo blido rozlinkavo (ružičastu) -zelenkastu boju, zdravo je očvrslo (impregniralo se). Taki sonici su se najbolje puzali po snigu i odozdol manje izlizali, a jel su bili taki uvik su nadživili onog ko ji je dao napravit. Salašari su sonca hasnirali raspuzana (brez stranica), el su na nji metnili lotra (gornji dio) priko gredelja.
Po di ko je drvene sonike odozdol potkovo debelim plevom (limom) da mu sonici duže traju, al je taka sonca teže vuć, jel se ple ne puza po snigu ko drvo, a bilo ji je i teže privuć priko mista di nije bilo sniga.
Pendžeraš je obalazio salaše, u na leđa obišenom kovčežiću nosio je cakla i git da zagituje pendžer el promini polupano caklo. Onda se tu i tamo moglo vidit da su puknuto caklo zalipili zabrašljevenim papirom s obadve strane pukotine, a bilo je i taki da su kroz pukotinu s obadve strane zašili puce (dugme), el više nji da se caklo ne raspadne.
Badogoš (limar) je ko i pendžeraš salašare obalizio po lipom vrimenu, od ranog prolića do kasne jeseni. U kovčežiću obišenom na leđa nosio je pocinkovanog pleva (lima), zakrpio probušene sude (posuđe), najčešće lonce i laboške, ritko kad vajling (okrugli na vrvu širi sud) el lavor*.
Od štrangara je uvik štogod kupio na vašaru: ular (povodac konja za glavu), štrange (užad) za amove, štrandžice, vrengije (dugačko debelo uže) i sl.
Čizmar u selu el varoši mu je naglavljivo sare (gornji dio) čizama. Sare se nisu poderale el ispucale ko dolnji dio čizama, pa da bi ušporovali čizmar njim je na stare sare napravio nov dolnji dio čizama.
Ćurčija (krznar) njim je šio opaklije, kojekake kožuve i popršnjake, muškarcima krznene zimske čakšire.
Kod vunovlačara su žene kupovale kojekake marame priko vrata i rojtoške, pravili su njim muške, a katkad i ženske valjane čorape.
Kod papučoša sa naručivali papuče, od dičiji pa do najveći, a divojkama su šili rađene papuče, kad je »obraz«, gornji dio papuče urađen kakim vezom najčešće klasom žita, trajnim znakom paora.
Šuster (cipelar) njim je šio nove i krpio stare cipele i pendžetiro đonove.
Oštrač je svoj »pokretni dućan«, na tragaču namišćeno tocilo s vodom okrećo nogom i na hetiji naoštrio istupljene makaze i makazice. U svakom salašu su imali vodeno tocilo, pa su po potribi sami naoštrili nožove, osobito prid disnotor, sataru, sikirice i sl.
Ritko kad su i to obično izmed dvi Gospojine (15. VIII – 8. IX) hasnirali pomoć štrojača (kastriro je neristove, a polno zrilim krmačama je odstranio jajnike. Radili su u paru po dvojca, nji su pogodili na hetiji (nediljni pijačni dan) di njim štrojenje obave na salašu. Većina salašara su sami štrojili neristiće.
Katkad kad su nabijali novu zgradu hasnirali su cimermona (tesara), a trščara zdravo na ritko.
Od prve polvice XVIII. vika spominju se zanatnici mlinari-tesari koji su pravili vit renjače, suvaje (mlin u kojem žrvanj okrećali konji) i vodenice. Ti su mlinovi napravljeni od drveveta osim kamenova za mlivenje i ziđane zgrade vitrenjače.
Salašari nisu hasnirali usluge drugi zanatnika, jel su sami uradili sve šta je tribalo opravit u i oko salaša. Rad tog je svaki slašar bio takoreć »ezermešter«.
* * * * *
* Kad su počeli pravit gvozdene sude (posuđe) bili su naspram današnji napravljeni od tanjeg i slabije kakvoće crnog pleva i slabo kalajsani (emajlirani), pa je posli par godina od grijanja kalaj puko na rubu dnola, a to se desilo i ako su ga jače udarili o štogod tvrdo. Ogolili ple se od rđe probušio. Da taki sud ne bace badogoš je kroz jamicu provuko nitnu kojom je uvatio sa spoljašnje strane namišćenu plevanu zakrpu. Rub zakrpe je privuko kalajom, pa sud nije na tom mistu kapo. Bilo je sudi i s više zakrpa.
g
