Arhiv tekstova
Zabavni život salašara
Salašari su se zabavljali kad su dospili, kako njim je dopušto salašarski život. Najviše su radili, al su razumno vrimena ostavili i za zabavu. Najviše vrimena za zabavu su imali od ranog prolića do kasne jeseni, onda su se mladi zabavljali na salašarskoj ledini el u varoškoj avliji. Zabavni život salašara je obaško opisivan, a ode ću ga ovlaš spominit.
ZABAVA U POKLADAMA: Salašari su poklade proveli u zabavama, u njoj su pravili prela, divojke skupštinu (sa svircom i samo za zvane goste), imali su dva goda: na Bogojavljenje i Marin i obaško zabave na Debo četvrtak: i »Bal po barjakom«, a u poslidnjim danima poklada kad su matori momci vukli panj. Najlipča i najbogatija pokladna zabava je Veliko prelo, na Marin, al i druga manja obiteljska prela prija i posli Velikog prela.
ZABAVA U KORIZMI: Korizma je vrime odricanja, pokore i molitve, al ni u tom vrimenu salašari nisu bili brez zabave. Divojke su pravile loptanju, zabavu s kojekakim sigrama brez svirke. Ovo su bili vrlo skromni susreti, jel su najviše čeljadi, med njima i mladi, obično nediljom posli podne pod atarskim križom obaško el zajedno molili križni put.
ZABAVE OD ĐURĐEVA DO MIJOLJA: Salašari su se uvik, subatom prid nedilju el prid balgdan, u podne okanili njivski poslova, čak i kad su radili ris i vrli. Tog dana su spremali ranu za čeljad i josag, sređivali avliju, ledinu, guvno, jel ako njim kogod sutradan posli podne dođe u goste da ne vidi prandašag (nered) u salašu.
Kad su počeli radovi na njivi okanili su se večernjeg komšijanja, dan je bio duži, više su radili. Od Đurđeva do Mijolja, samo su se nediljom i blagdanom posli podne komšijali, posli podnovanja do prid veče kad su se laćali čuvanja (napasivanja) svinja, marve i namirivanja živine.
Nediljom i blagdanom prija podne su redom išli u crkvu. Posli podne je gazda često obašo njive da su uviri kako mu raste litina i po njezinom izgledu probo ošacovat na kaki rod mož računat.
Liti su se divojke unaprid udivanile kad će koja u šoru, al uvik daleko jedna od druge u istoj pustari, pravit kolo. Prid crkvom se dala na glas, razglasila ko će joj bit svirac, a po tom su se mladi odlučili di će ić u kolo. Kolo je igranka na ledini di je mogo doć ko je tio. Svirka je počela posli užne, na zapovid kolovođe, svirac el više nji, su goste svirkom dvorili da prid veče.
DIVAN: Starovinska zabava koju je vlast 1745. zabranila rad očuvanja morala. Ime mu je bezazleno, divan, al je i pored zabrane osto u modi. Za tu priliku je društvo divojaka za jedno veče-noć pogodilo kuću kake udovice el starije divojke di su donele brašno, mast i drugu ranu. Napravile su ilo za momke koje su pozvale za tu priliku. Momci su se nastarali za vino i svirku. Tu su se momci udvarali divojkama, al se to često svršilo tučom, razbijenim glavama. Katkad su se momci potukli brez ikakog povoda, jel su se volili dičit ko je od koga jači.
GOD: Mladi iz pustara željno su čekali kad će bit god, kojeg su stari tako rasporedili da pada na kaki velik zapovidani blagdan. Tog su se dana svi mladi skupili u varoš na zajednički provod.
Po adetu su se posli mise korzirali, uveče išli na zabave koja su njim pravila momačka i divojačka društva, al su i dosta divojaka zimi pravile rad zabave skupštinu, a liti kolo. Skupština je zabava mladi sa svirkom i igrom, pravili su je po ladnom vrimenu u većoj sobi i na nju su dolazili samo kog su zvali, dok je kolo mogo svako doć jel su tu zabavu pravili na ledini el u varoškoj avliji.
DIČIJE SIGRE I SIGRAČKE: U vrime ovi događanja nije bilo slikovnica, a bilo je samo nikoliko kupovni sigračaka. Na vašarima su prodavali mala kolica na toč-kić, vučnog konja na daščici na četri toč-kića, sidaljku-ljuljašku s konjićom, katkad i curicama sićušni butor za kujnu i sl. Al kako su salašari buđelar otvarali u krajnjoj nuždi onda su dici ritko kupovali, a najčešće sami pravili sigračke.
Mater je curuci napravila bebu (lutku): unakrsno svezane grančice obmatala je bilim postavom, na njeg sašila ruvo, napravila okruglu glavu i to je curici bila beba. Zimi kad su bili dospiveni dici su zajedno od kuružne pravili: konje, krave i čopor druge kojekake krupne živine.
Mušakarčići su u volarici od dlake skinute češagijom s krava nakvasili u vodu, posli dobro izmuljali i danima dodavali novu dlaku dok nisu napravili loptu veliku ko današnja teniska lopta. Tu loptu si dobacivali jedan drugom, katkad je i kečali, al je ona bila kratkog vika.
Kad su malo poodrasli nediljom posli podne više nji su se na ledini zajedno sigrali najomiljenijom dičjom sigrom: kebali su se, vrepčali, klisali, a i s čavrganima i momcima sigrali šuturli i druge sigre.
Prid Drugi svicki rat su se tu i tamo već fudbolovali (igrali nogomet).
Svinjari su se liti zabavili kad su posli velike kiše napravili »pogaču« od blata iz vagaša (kolotraga): razvukli su komad blata nalik na malu lepanjicu, u sridini je malo udubili prstom, u jamicu pljunili i naopako lupili o zemlju. To je puklo s glasnim »pufff«. Sili su na oputinu (put ko vagaša), lupili su »pogaču« jedared, dvared,… dok njim nije dosadilo.
Kad su čuvali svinje svinjari su na komadu strnike iščupali korenove žita, napravili stazu nalik na četri ćoše, isprisicali je popričnim stazama i po njoj se vijali, sigrali »kasa lisice.«
U vrime opisa salašarskog života nisu pravili slikovnice, kakom danas zabavljadu i iz nje uče malu dicu. Salašarska dica su odrasla u živoj slikovnici, odrasli su nuz josag, od malena su ga viđali u avliji i stajama, vrimenom ga ranili i naučili koješta o njemu. g
