Arhiv tekstova
Svitla zoro, zlato nosi
Kadgod su stari Hrvati sa sobom doneli i virovanje u boga Peruna*, a izgleda da se dio tog virovanja zadržo i kod Bunjevaca. Zoru su poštivali jel je, kako su kazali, »obučena u crveno-zlatno ruvo«, rano ustaje i navišćuje ljudima da će skoro svitlost dana. Kadgod su naši stari zori u čast najpre izmolili Očenaš, Zdravo Mariju i Slava Ocu, da njim svitli, a s tim i udari zdravlje i sriću, a molitvu su završili »narodnom molitvom«:
Svitla zoro, zlato nosi, svima nama put otvori, pravo čini, Bogu služi, koji zapovidi drži, Bog se od tog ne odluči. O, Jezuš, Franciško i Duh Sveti, ne daj nam se u grij uplesti, Tvoje rane vele mogu, jer si viran Ocu Bogu. Ko se Boga priporuči, Bog se od tog ne odljuči. Božji Sine budi faljen, jel se zoveš vikom. Amen. (Ovu je molitvu kao i nike od opisani virovanja zabilužio svećenik Marko Kopunović u četrdesetim godinama prošlog vika.)
U ovoj kratkoj molitvi, biće nastaloj iz narodnog virovanja, poštiva se zora. A da je poštivanje bilo poznato sve do sridine prošlog vika, svidoči nam adet da su mladenci, koji su zaželili da njim se najpre rodi muško dite, u čast Danice posadili vinovu lozu. Posađenu lozu su zalivali vodom iz usta prija izlaska Sunca. Kad loza ufriško donese prvi rod, nek žena poide grozd s te loze i kad posli tog začme, rodit će sina.
Stanarice su kadgod kvočke nasađivale u ranu zoru, jel ko što zora pukne, tako će pucat i jaja kad se legli pilići il drugi pilež.
POŠTIVANJE MISECA: Naši stari su kadgod vinograd sadili kad Misec »raste« (položaj prija uštapa), a nisu ga sadili ni u mladi utorak i mladi petak.
Vinograd je najbolje orizivat u vrime uštapa, jel će po virovanju onda i zrno u grozdu bit puno ko i Misec. Paštrili su se da ga orižu prija sv. Jose (19. III).
Stanarice su kvočke nasađivale kad Misec iđe na »većak« jel će i kvočke mirno ležat na jajima. U tom položaju Miseca ratari su sadili kuruze, vadili drvo (or, drač, brist…) koje će hasnirat za pravljenje parasnički kola, butora i sl. jel su uvireni da onda crv neće nagrist drvo.
Kažu da su volovi i bivoli bolje vukli kola kad je uštap il mlad Misec.
Iz pabiraka od više ovim nalik virovanjima vidi se da su naši stari bili svaćanja da ima i uticaj Misec na život čeljadi, živine, usiva…
I danas ima tumačenja o ponašanju ljudi obzirom na Misec, tako jedna dijeta propisuje da se na prvi dan uštapa ništa ne ide i pije samo voda. Pripovidaju ljudi, osvidičio sam se na jednom čeljadetu, da je ovaka dijeta dilotvorna.
POŠTIVANJE ZVIZDA: Kad su svinjari čuvali svinje na strniki, a kako nisu imali sate, na salaš su sa svinjama krenili na pojavu Danice, koja prva zasja u sazvižđu i zato su joj Bunjevci nadili ime »svinjarska zvizda«.
Dugo se zadržo brižno nigovan adet da je na salašu Badnje veče počelo pucanjem: lovasi iz puške, a čavrgani i momci iz »ključa«. To pucanje je bilo znak da čeljad posidaju za astal, da je počelo Badnje veče i da će počet običaji za Badnje veče.
Naši stari su mislili da čim se dite rodi da se na nebu pokaže nova zvizda koje će mu sjat dok je živ, a kad mu se utrne život, kad čeljade umre, njegva zvizda padne s neba. Na to virovanje nam je sačuvana kadgod rado pivana pisma, na uspominu kad su uveče momak i divojka zagledali zvizde i pogađali koja je čija: Čija je zvizda ono što tako divno sja, ono je zvizda naša, srdašca naša dva… Po ondašnjem adetu neiskusni momak i divojka su zbližavanje često počimali zagledanjem koja je čija zvizda, približavajući glave da bolje svate ko prstom upačuje u koju zvizdu…
Iako tušta naši stari nisu znali tumačenje o nailasku Halejeve komete bojali su se od njezine pojave, od jake svitlosti naspram svitlosti drugi zvizda.
Od početka druge polovice XX. vika ova virovanja su polagano počela nestajat, kako su nestajali i ljudi koji su u nji virovali, a novi naraštaji ji već nisu privatili i zato su ta virovanja sačuvana još tu i tamo u sićanjima starije čeljadi, a po di koja su zapisana i sačuvana od zaborava.
* * * * *
* Perun je praslavenski bog neba, oluje… Virovalo se da se od njeg rodilo Sunce, Misec, Danica (kod Bunjevaca »svinjarska zvizda«, zapravo planeta Venera) i zora, zato su ji štovali ko božanska stvorenja.
