Arhiv tekstova
Rukovanje
Kad su divojkini roditelji primili rakiju, kad je cura pristala da se uda za tog momka, priko žene, rođake, budući pretelji su se dogovorili kad će obavit rukovanje, niki su to zvali prstenovanje, a u novije vrime zaruke, danas veridba.
Dogovorenog dana momkovi roditelji s momkom i s nikoliko čeljadi bliže rodbine došli su divojkinima, većinom sa svirkom, da momak svečano dariva divojku zlatnim prstenom. Posli tog su obično momak i divojka rasikli jabuku iz rozolije, svako je je pojio svoj komad, a to je bila zajednička želja da njim brak bude zdrav ko ta jabuka i plodan..
U dogovoru na rukovanju kad su udivanili, nuz sve drugo i vrime upisa, kad će nosit aljine, kad će bit vinčanje. Po adetu svekar je oblačio snašu, kupovo joj sve što je na se obukla od čorapa sa štrupandlama (podvezicama) do vinca na glavu. Snašu su obavezno darivali zlatom: il su joj »vezali dukate«, okitili je vincom dukata oko vrata il su od dukata pravili menđuše – kome je kako doticalo.
Mladence, a najviše snašu su zagledali gledači i na njoj je »svaka mrska morala bit na svom mistu«, da joj niko ništa ne mož zabavit na izgledu. Zato su kadgod znali kazat da »lipota traje tri dana, a dobrota cio vik«: snaša je lipa na vinčanju, to je prolazno, iza nje ostane za cio život i njezina dobrota – već kaka bude.
JABUKA I RUKOVANJE: Od davnina jabuka ima veliku važnost u životu ljudi. U latinskom malum znači i jabuka i zlo, jel je ona rod drveta iz sridine edenskog bašče s kojeg je Adamu i Evi bilo zabranjeno ist. Posli Krista, koji je na se priuzo teret ljudski grija, jabuka je u Kristovim rukama rod spasa, tako u Bibliji o jabuki čitamo u Pjesmi nad pjesmama i ovo:
»… Što je jabuka među šumskim stablima, to je dragi moj među mladićima; bila sam željna hlada njezina i sjedoh, plodovi njeni slatki su grlu mome. (Pj 2,3).
Ovaj se odlomak tumači ko nagovištaj Krista. Ko što je Krist novi Adam tako je i Blažena Divica Marija nova Eva i zato jabuka u Marijinim rukama upućuje na rod spasa. Po tom je drvo jabuke Drvo života, jel kad se prisiče sridinom na polak vidi se pentagram, koji je od davnina i znak znanja, a kod naši stari jabuka je i znak zdravlja. Otaleg je u svakoj bunjevačkoj obitelji jabuka moralo bit na rukovanju, na materice, a kod božićnjaka i u adetima oko Božića jabuka je i znak zajedništva.
NEPRIDVIĐENI DOGAĐAJI: Naši stari su kadgod mlade udomoli redom po godinama, uvik najpre starije, pa za njim mlađe, iako su se tu i tamo ženili i udavali i priko reda. O tom su stariji zdravo vodili računa, jel ako bi se mlađa divojka il momak prija udomili, starije bi lako mogo ostat brez para. Onda je bilo tako svaćanje da ako se stariji nije mogo udomit prija mlađeg da mu onda štogod fali, a možda ima kake falinge i u obitelji. Jevo nikoliko prilika kaki je kadgod bilo dosta:
* momak je dovo uskočkinju, probudili su roditelje. Bio je mlađi sin, a na to je baćo kazo, »ti ćeš morat čekat na red da se oženiš, a kad si već dovo uskočkinju nju ćemo dat tvom starijem bratu«. Tako je uskočkinja umisto izabranog đuvegije tu noć provela sa starijom bratom koji joj je posto čovik. Ode i ko zna koliko puta se obistinila starovinska mudrost: »Šta momak uveče curi obeća, to ujtru ne vridi! » Šta ćete dok je curi »puklo prid očima« svatila je da je »sila na zrilu paradičku. »
* Majka Grge Piukovića Tavankućanka Đula Šarčević se upisala kod pope za Matu Piukovića. Ko zna šta joj »dunilo u glavu« odjedared se pridomislila i očla kod plebanoša da kaže da se neće udat za Matu i da upis ne vridi. Plebanoš je to privatio ko naum udavače. Kad se od plebanoša vraćala usput je slučajno naišla na Matu. Pito je di si bila, a ona mu je kazala da se neće udat za njeg. Ko zna šta joj Mate kazo il uradio, al ona se pridomislila, vratili su se plebanošu i kazali da će se uzet. Mate je oženio kolebljivu Đulu.
* Znam za slučaj da su mladi obavili nauk kod pope, triput ji je navistio, i po ondašnjem adetu prija crkvenog vinčanja, skoro uvik nediljom, prija nikoliko dana su išli na vinčanje u »polgar« (građansko vinčanje). Uveče prija vinčanja divojka je uskočila i udala za drugog momka. Još i danas žive zajedno.
Ovaki i ovom nalik događaja bilo je i ima na pritek, a ove sam spominio da se vidi da baš nije uvik tako bilo kako su tili stariji, a često su se i mladi poduzbili i drugačije uradili neg kako su se udivanili il kako su tili stariji. I to je jedan od razloga zašto su kadgod naši stari sređivali za koga će udomit dite, da ne ispadnu ovake pripovitke. Za najvažniji životni (is)korak triba zrila i »trizna« glava. g
