Arhiv tekstova
Praznovirje za vrime i posli vinčanja
Kad se dvoje mladi uzmu katkad je bilo zavidne čeljadi, u tom su pridnjačili mladi, osobito divojke, koji su tili mladencima napakostit, da njim život ne bude srićan.
Da napakoste mladencima, il kojem od nji, tražili su pomoć vračare koje su se za sitnu plaću bavile i čaranjem.
ČARANJE: Jedna od vrački je bila da je vračara, il kogod koga je nagovorila, uzela malo zemlje ispod glave crknutog kera il mačke, il je uzela zemlje s mista di su se potukli ker i mačka, a ako do take zemlje nisu mogli doć, onda su vrebali da uzmu malo zemlje di je stao đuvegija il snaša livom nogom, pa su tu zemlju neprimetno bacili za mladencima kad su ji poneli na vinčanje. Virovali su da će tako začarani mladenci živit ko ker i mačka.
* Drugi način kojim je vračara tila napakostit mladencima to je uradila da je pod korto metnila kera i mačku, da se tamo svađaju, reže jedno na drugo, da bi i mladenci posli vinčanja živili nemirno ko ker i mačka, stalno se svađali.
* Ako je snaša bilo zdravo lipa, da je ne ureknu, posli vinčanja su joj za kratko oko vrata obisili probušenu kašiku i oma je skinili. Tako su radili i kad je snaša gazdačka, kad je bogato okićena dukatima.
MOĆ VINČANOG ODILA: Virovali su da nike stvari s vinčanja, a osobito stvari od zlata – burma, prsten, lančić, dukati, minđuše – imadu veliku moć kod ličenja dice od neočekivani bola:
* pošu (kravata) su obmotavali oko diteta koje se odjedared kočilo il dobilo šklopce (ukočenost novorođenčeta koje ne mož sisat jel mu se ukoči vilica, naglo slabi i obično umre za nikoliko dana. Danas tu bolu uspišno liče).
* vinčani prusluk, košulju, pregaču, leveš i druge dilove ruva il odila mećali su priko kolivke bolesnog diteta s virovanjem da će koji od ti predmeta pomoć da se dite izliči od bole koju mu je donelo niko čeljade.
* Ništa od onog u čemu su se vinčali, čak ni maramicu, nije bilo slobodno oprat, jel će onda izgubit moć ličenja.
* Vinčana kapica je samo onda imala moć ličenja ako se snaša »redovno« udala, da nije bila uskočkinja.
* Prsten kojeg je snaša nosila na vinčanju, pa još kad je više puta bio tako hasniran, ima veliku moć u ličenju bole od koje kogod boluje duže vrime, a tu moć pokazuje ako se metne u vodu u kojoj se kupa bolesnik.
* Ako je dite dobilo žuticu pomaže mu u ličenju ako se kupa u vodi u kojoj je metnuta burma, zlatna minđuša il lančić s vinčanja.
* Kad dite u boli pomodri, onda ko lik triba hasnirat vinčanu pregaču il košulju i s njom ga prikrit.
* Snaša triba da se paštri kako će se neprimetno dočepat đuvegijine košulje, da na njoj sveže rukave i tako ostavi dva dana, onda će steć privlast nad čovikom.
* Vinac s vinčanja ne triba obisit iznad vinčane slike mladenaca da jedno od nji ne bi friško umrlo, već ga triba obisit iznad jedne od prilika (sveta slika).
* Kad mladoj umre prvo dite, na kovčeg ne smi metnit ništa iz vinčanog vinca, jel će joj onda umirat i druga dica (triba imat u vidu da je do prija Drugog, a osobito prija Prvog svitskog rata postotak umiranja novorođenčadi bio zdravo velik (moja majka je od dvanejst odranila šestoro dice, a baba strina od osamnest samo troje…), prim. A. S.
* * * * *
(Opisano praznovirje je samo manji dio obimnog istraživanja i skupljeni podataka do 1952. godine, od više stotina starije čeljadi, kojima se dokazuje da su ovi adeti bili sastavni dio života naši predaka, a od zaborava ji je sačuvo Marko Kopunović u obimnom radu: »Praznovjerje bunjevačkih Hrvata«. Nuz kazivanja Marko Kopunović se koristio i obimnom stručnom literaturom.) g
