Arhiv tekstova
28.03.2003
Vaćanje krvi
Blagovist je blagdan proslave kad je anđo Gospodnji navistio Blaženoj Divici Mariji da će po milosti Božjoj začet i rodit sina (Lk 1-30,31). To je blaga vist – najlipča poruka upućena ljudima. Blagovist uvik pada u korizmu, a kod Bunjevaca je adet da se u korizmi nuz post virnici odriču i niki užitaka: duvana, alkoholni pića... Ovaj blagdan Bunjevci pobožno štuju, a kadgod su salašari radili samo nužne poslove oko josaga. Kako se korizma otegla, a Blagovist pada nikako u sridinu velikog posta i odricanja, naši stari su smislili da ovaj blagdan tako proslave da će pit vina, jel malo je dugačko šest nedilja bit brez omiljenog pića.
Triba imat u vidu da su Bunjevci u ovaj kraj sobom doneli i kulturu pijenja vina. Kad su ovamo stigli i čim su se smistili latili su se i sadnje vinograda da za se imadu vina, jel su se na njeg navikli u starom kraju. Kad je našim starima štogod tribalo, a to su mogli stvorit radom, pravdali su se ričima »nećemo valjda računat leđa«, važno njim je bilo da želju ispune a da se ne moradu mašit buđelara.
VAĆANJE KRVI - KRVAĆA
Da virnike i ljude od riči ne grize savist, da se prid drugima ne moradu pravdat zašto se ne drže obećanja u korizmi, mudro su skontali da će na ovaj blagdan »vaćat krv«, popiće malo šiljera koji će njim se pritvorit u krv, rad tog će bit i zdraviji, a ako su zdraviji onda i jači što je vrlo važno zemljoradnicima. Smišljeno - uči-njeno.
Naši stari su kadgod krv vaćali šiljerom il kadarkom, a kad njeg nije bilo pri ruki, pili su onda omi-ljenu kevidinku, a u novije vrime rizling il bilo koje bilo vino. Važno je da je vino dobro, mora bit i razlađeno, onda dobro sklizne niz gegu, a u odabranom društvu padne još bolje.
Po adetu krv se počima vaćat popijenom čašom šiljera na prazan stomak, prija neg izađe sunce, a kako je vino tilu dobro došlo, nije na odmet popit još koju čašicu. Viruje se da se ovako popijeno vino u tilu oma pritvara u krv. Tog blagdana, a napose posli crkve u društvu su se čeljad zabavila »vaćanjem krvi« u čem su tušta nji pritirali. Čeljad se u korizmi rane posnom ranom, koja baš nije dobra podloga vinu, pa onima koji nisu utrveni u pijenju vina, posli nikoliko čašica ono njim friško udari u glavu, »ušlo je u krv«, kako kažu. Vino u krvi proradi pa je veseli ljubitelja ove kapljice na sve strane, al njim to ne triba zamirit, jel Bože moj, triba vaćat krv.
Huncuti se katkad ričima pravdaju zašto piju vino: »Vino čini dobro ženama, pogotovu kad ga piju muškarci«, u šta dosta žena ne viruje pa se i one na Blagovist kojom čašicom šiljera oće uvirit jel je to baš istina.
Bunjevci su kadgod vino pili iz čašica od jedan deci. Toliko vina mož popit svako čeljade, a da mu ne naudi, a ako kome nije dosta prva čašica tom naliju još jednu, pa ako nije dosta onda još jednu... Ovakim pijenjem vino se ne varda, jel ni za kim ne priostane ni jedna nepopijena kap u čašici.
Sam blagdan nema nikake veze s pijenjem vina, to je adet Bunje-vaca, a njeg se tušta nji drži i da-nas. Blagovist je samo izgovor da se brez zamirke prikrši odricanje od vina u korizmi.
* * * * *
Pritpostavlja se da su vinova loza kadarke ovamo dospila iz okoline Skadra, po čemu je dobila ime. Ovu sortu su kadgod odranjivali u ovom kraju podjednako ko i kevidinku i malo manje slanku, a sasvim na ritko rizling. Kad se crno grožđe kadarke izmulja, isprešuje i oma razlije u burad dobiće se rozlinkavo vino, a kad se izmuljano grožđe ostavi u kadi da prinoći, sutradan isprešuje i razlije u burad, dobiće se crveno vino – šiljer. Posli II. svitskog rata privatni vinogradi su polagano počeleli nestajat, pa je u našem kraju kadarka sasvim istribljena, a na prste se mogu izbrojit vinogradari koji odranjivaju kevidinku, zato su mlađem narodu nepoznata ova vina.
