Arhiv tekstova
Čardaš sa snašom
Okrećanje snaše je adet kojeg su Bunjevci priuzeli od Madžara, pa još i danas tušta svita ovaj adet spominje ko »elado menjasonj« (Eladó mennyasszony – snaša naprodaj). Posli prisvlačenja snaše stari svat sa snašom zaigra okretnu igru, najčešće čardaš, a čim se mani uzme protak (rešeto krupni okaca) i varnječu, a za okrećanje dobiven novac miša varnječom i naglas tira (ponavlja) »ko će još…«. Gost sa snašom zaigra čardaš, okrene je nikoliko puta, a već je za njim slideći gost il gošća, blago ga dodirne po ramenu, na čeg pripušta snašu tom gostu i tako redom dok se ne izređaju svi željni okrećanja snaše. Kome je stalo do mladenaca mašiće se buđelara i okrenit snašu.
Taki je red. Ovaj adet su smislili da stari svat od gostivi za mladence skupi što više novaca, al i da gosti pripovidaju ko je kako okrenio snašu.
LAŽNA SNAŠA: S okrećanjem snaše ušo je u modu adet da najpre uvedu lažnu snašu, najčešće to je muškarac primunduren (priobučen) u žensko, s maramom na glavi, ćosav, napuderisan, nakarminisani usana, udešen tako da je što virnije nalik ženskoj. Stari svat proba da natenta koga od gostiju da zaigra s ovom snašom, paštri se da i ovako zabavi goste, a po di ko se rad komedijanja tog i lati. Ovaj adet je više rad komedijanja i da malo vrimena prođe i na ovaku zabavu. Komedijanje s lažnom snašom traje onoliko vrimena koliko mašte imadu snaša i kum, pa i drugi gosti koji se s tim zabavljaju. Kad njim to dosadi, odvedu lažnu i uvedu pravu snašu.
LUMPOVANJE: Svatovi se skupe da veselo obiluže vinčanje mladenaca, a kako su kadgod većina radne čeljadi imali vrlo malo vrimena za zabavu, radili su često »od vidiš do ne vidiš«, pa su jedva čekali da se zabave, da malo zaborave na znoj i žuljove. To je ritka prilika koja se u životu pruža čeljadetu, pa ako je tu onda je valjano triba iskoristit.
Svatovsko veselje je uvik počelo lipo, al kako je vrime odmicalo gosti su se sve češće mašivali čašice, pa koji su bili slabiji na čaši časkom su se i »nakresali«, a kako su svi ljudi drugačije naravi tako su drugačiji i u ponašanju kad su napiti il pijani. Naši stari su odavno iskusili da je rakija vražije piće, pili su je pomalo, a ko se na nju namrsio, posto je napadan pijanac kog su ljudi izbigavali. Baš zato je Bunjevcima vino omiljeno piće, kojeg ne brez razloga zovu još i »Lacrima Christi« (Kristova suza), a ko ga često pije, kako kažu ko je u njeg utrven taj ga zna i mož popit. To se najbolje vidilo u svatovima.
U svatovima je adet da se pije, da jedni drugima nazdravljaju, a da ne ostane pod sramotom, red je da se odzdravi, čeljade slabije na čaši vino časkom uvati i ponaša se kako se ne bi ponašo da je trizan. A kad je dospio do sviraca da njim zapovidi pismu po adetu je zadovoljstvo pokazo razlupanom čašom il bocom, katkad i s nepopijenim vinom. Tako je zabavljenje domaćin moro »progutat«, paštrio se da se nikom ne zamiri, makar ga to koštalo.
Ostalo je u uspomini još iz XIX. vika kad su lumpovali da su razbijali čaše, boce od pića, pa i pladnjove, katkad zajedno s ranom. Bilo je i taki da su u tom pritirali, napravili veliku štetu gazdi svatova, a posli se dičili šta su i koliko razlupali.
Bilo je svatova da se tukadžija (čeljade koje se voli tuć) napio, druge vriđo, kako su kazali »pravio se važan«. S takim je lipim ričima bilo teško izać na kraj, pa su onda zgađali da ga odvuku dalje od šatre, il napolje iz sobe di su ga više nji »sredili« i natirali da ode iz svatova. To svakako nije volio gazda svatova, jel je on čeljad zvao da se vesele, a ne da smetaju jedni drugima.
VAROŠKI SAVITNIK O LUMPOVANJU: Zanimljiv nam je podatak ostavio László Magyar u knjigi »Tovatűnő évszázadok« (Életjel 2001.) u kojoj spominje zauzimanje Josipa Mačkovića, 1830. godine varoškog savitnika, da se uvede red u svatkovanje i da se stane na put neželjenom svatovskom adetu, da se spriči ponašanje konjanika i paradiranje kočijaša, koji su neodmireno i dično pokazivali svoje konje, poistovitili se s njima. Takim ponašanjem su ugrožavali mirne prolaznike. A da se uvede red u ponašanje svatova Mačković je zahtivo da to narodu ispridiči popo (svećenik) i varoški dobošar, a da se neposlušni kazne što je i usvojeno.
g
