Arhiv tekstova

Bir­taško – kar­taške hun­cu­ta­ri­je

 Antun Tuna Vidaković zvani Artković se zdravo volio kartati u »Bačka« bifeu, al »kibice » nije mogu istrpit kao ni mnogi kartaši koji tvrde da »kibic«nije čovik, a još koji drima el čita stare novine sa šeširom na glavi el stoji i gleda dvoje karte, taj ni toliko!
Tuna je imao običaj da tom zdravom rukom »nadruka« bočicu »Subočanke«, pa kao slučajno otpusti palac i ispoliva dobro kibica otpozadi!
Jedared se karto prid Božić, a pućku što je kupio na peci ostavio u garderobi u saćuri. Karto se sa Čvarkom, čika Jašom i Šunkom, skoro do ponoći, ispolivo jedno dva kibica kako je rečeno, kao nepoćudna, i krene kući, a ostio da je pućka dosta teška!
Dobra je, ženska je, biće za Božić ila samo da se dobro ispeče, misli on u sebi i ode poslidnjim autobusom kući.
Kad sutradan probudi ga žena, od bisnih Prćićevih, a oženio se pod stare dane, pa je svašta trpio, – Jal, Tuna šta si ti kupio?
– Pa pućku, a šta bi drugo!
- Kupio si ti vraga, eno dvi ciglje u saćuri, a pućka ti odletila digod!
Lupi se po čelu Tuna Vidaković – A još mi je bio sumnjiv onaj drugi »kibic« što sam ga polio, a nije Uskrsni ponediljak! Dobro kaže doktor Čvarak da ubit kibica nije težak krivični delikt!

n U prastaroj kavani »Tri šešira« pokraj fijakerske stanice na Franjevačkom trgu dva dana su diskutirali o važnim stvarima p. Vazul i učitelj Čikica, uz pedesetak špricera dnevno! Povremeno im je kelner donio i malo crnog luka i narizane šunke, mesnate, da prizolagaje! Teme su bile manje više filozofske od starih Grka do Kanta i Marxa i u cjelini se nisu slagali, dakako!
Budući su subota i nedjelja prošli, u ponedjeljak ujutro jadan kelner koji je džedžio cijelu noć nad gospodom usudi se priupitati -Žele li gospoda još nešta?
Slušaj derane, reče debeli Vazul, od cca l50 kg, dok je Čikica bio oko pedesetak skupa sa leptir mašnom i krutom kragnom, želimo da navučeš te debele vanjske firange od pliša, jer nam zdravo iđe sunce u oči! I donesi jednu sodu od dvi litre prija nego krenemo u svit!

n Na Ženskom se kartali u ljetnje predveče veteran g. Begečki, Luka Kukriš, g. Rudi Lakatoš i fabrikant sode Skala Lalika. Odjednom zagrmi iz vedra neba. Sprema se ljetni pljusak!
Malo tvrđi na ušima g. Begečki, uznemireno reče:
Šta je sad, opet dolaze Rusi starim kanjiškim putom kroz Kis homok sa »kaćušom«, ovo neće dobro bit, jer nema više partizana da ih dočekaju! Ajde Kukriš dili po jednu, »gangster« se tako igra bez »žolika«, a za Ruse me baš briga, sad imam mađarsku putovnicu!