Arhiv tekstova
Noć vištica
Dana 31. listopada svit na Zapadu slavi noć vištica. Te noći ji se narod sića jel su od ranog sridnjeg do novog vika u narodnom virovanju bile zamišljene ko zlobna stvorenja koja su ljudima u koječem tušta napakostile, nanele zlo. U onda razvijenom praznovirju vištice su bile na »gornjoj polici«, o njevom dilovanju, moći, tušta je pripovidaka, pa i kojekaki pismena. Ljudi koji su znanstveno izučavali vištice, nuz narodna virovovanja, o tom su nam ostavili tušta pismena iz koji mož pratit vištice u neželjenim dođagajima. Iz ti pismena znamo i to da su dosta nji otkrili, nike su se pokajale, po di koja postala vračara, al je bilo i taki kojima su brez milosti prisudili, žive ji spalili na lomači, uz odobravanje pa i radost gledača puka.
Danas je u zapadnim zemljama sićanje na virovanje u vištice pritvorena u proslavu noći vištica, pa se za tu priliku prave i večere kake su kadgod ile vištice: večeraju u ponoć, čeljad se što čudnije oblače da bi nalikovale vištici, izmed ostalog peku medenjake prilivene bilim kremom, u sridini s crnom tačkom nalik na zenicu, a sa strane s crvenim linijama nalik kapilarima, pa tako poidu medenjak nalik ljudskom oku. Peku i druge kolačiće s nesvakidašnjim prilivima i šarama, s kakima se obično ne prave. Nuz ilo piju crvene sokove i crveno vino, to triba da ji podsiti na krv koju je pila vištica. Pendžer sa sokaka okite izdubljenom bundevom, s isičenim jamicama nalik na oči, nos i usta sa zubima, unutra umetnu upaljenu sviću, kako zamišljaju glavu vištice.
Čeljad se spremaju za ovu noć pa njim naprodaj nude višticina ruva, metle, kojekake predmete s likom vištice, nalipnice s izgledom vištica, njevog dilovanja i orgijanja. Već nikoliko nedilja u Ameriki uveliko prodaju višticinu mast spakiranu u tubu el škatulju s likom Ceryja i Busha, koju će čeljad hasnirat u noći vištica. Višticina mast se dobro prodaje. Ne triba naglasit da je unutri najčešće mast za ruke i sl. Te noći na tušta mista se prave zabave u kojima se čeljad priobuku što čudnije, da bi se taki zabavljali ko kadgod vištice.
Dobrim prija misec dana su niki zemljodilci u zapadnim zemljama nuz prometne putove naslagali bundeve na rpu i nude ji na prodaj za noć vištica, a kupuju ji čeljad koja tudan iđu autima. Najčešće je nuz rpu piksla za novce, da gazda ne dangubi oko prodaje (u nas tako štogod ne mož ni naklapit /sanjat/).
BUNDEVA U NOĆI VIŠTICA: Raspitivo sam se kod tušta starije čeljadi dal se sićaju da su ko dica il njevi stariji isicali bundevu i u nju umetnili upaljenu sviću. Većinom su mi kazali da tako štogod nisu ni čuli, a samo su mi nikolicina kazali da su za to čuli, pa i radili.
U kasnim tridesetim godinama prošlog vika u đurđinskom Stantićevom šoru, blizo tri ante s bajmačkim i pačirskim atarom, moj baćo i stric su izdubili bundevu, u njoj prosikli oči, nos, usta sa zubima, iznili smo je u sumrak na stazu isprid našeg salaša, u nju su metnili i upaljenu sviću, a za bundevu priko staze svezali dužu vrbicu (debelu špargu.) U mraku smo iz prikrajka vrebali kad kogod naiđe dal će se poplašit i daleko zaobać čudnu svitlost i vrbicu el se neće poplašit, prikoracit vrbicu i mirno proć nuz bundevu.
Posli sam iz pismena načito da ovim adetom čuvaju uspominu na vištice iz sridnjeg vika, koji je dospio i med Bunjevce u najzabačeniji dio subatičkog atara.
Ovog događaja se dobro sićam, al se ne sićam njevog tumačenja zašto su to radili.
FESTIVAL BUNDEVE: Do šezdeseti godina prošlog vika naši su stari sadili visoko proteinski kuruz, najčešće »Vukovarski zuban«. Sadili su red od reda na oko 80, a u redu na 40 centi, a da zemlju što bolje ishasniraju u redove su sadili gra koliko njim je tribalo, a na golo misto po ciloj njivi su posadili bundevu »Štajerku«. Ova bundeva je zdravo rodna, slatka, naraste 4-6 kila, zrila je zelenkasto-rumene tanke kore. S njom smo ranili svinje i krave muzare, reduše su od nje kuvale pekmez, kojeg nije tribalo šećerit, a zimi su je isikli na krupne komade i ispekli u parasničkoj peći. Zdravo je dobra, svedno dal je vruća il ladna. Muškarci su oprali špice i ispekli u tepsiji, ispečene grickali (pa i zato salašari takoreć nisu znali za nevolju s prostatom). Tušta puta nam je pečena bundeva pomogla da s njezinim dobrim ukusom zasladimo večeru, a s njom smo se najčešće častili i u komšijanju.
Bundeva ko rana ni danas nije izašla iz mode. Prodaju je prisnu na peci, a katkad čak mož vidit da je i pečenu prodaju.
U Madžarskoj u nikim selima održavaju festival bundeve di se reduše pokazuju kaka sve ila mogu spremit od bundeve, jel što je za nju najvažnije jeptina je, a ukusna za ilo. Taki je i u nas »Festival ludaje (bundeve) u Kikindi«.
Od simena bundeva su kadgod cidili ulje, olaj, kojeg su hasnirali za podmazivanje osovina i galovi lanaca na kojekakim mašinama. Danas ga digdi hasniraju za sparvljanje salata.
