Arhiv tekstova
Opasnost stiže na metli
U pučkom virovanju vištica je žena koja mož nanet kako zlo ljudima. Ona se dogovara s đavolom da kakim zlom napakosti čeljadetu il više njima. Ovako svaćanje o vištici u Evropi je nastalo u kasnom sridnjem viku otkaleg je došlo iz raniji taki virovanja keltski, germanski i slavenski naroda. U ranom sridnjem viku u karolinškom vrimenu (Franačka država 751. -987. godine) zabranjivali su prokazivanje i progon vištica, al od XIII. vika počimaju privaćat narodna virovanja o višticama, počimaju ji proganjat, a to je u zapadnoj i sridnjoj Evropi trajalo do druge polovice XVIII. vika.
Narod je kroz pripovitku smislio i do sitnica znao opisat kako izgleda vištica: ona je ružna žena u zrilim godinama, ima široke, debele i sastavljene obrve, brkata je, zdravo dlakavi noga i sl., izgledom koji odudara od obični žena. Vištica mož i da leti, najčešće kad uzjaši metlu.
Naši stari su kadgod spominjali i čeljade da je vištac, tako su se do skora prdačili (rugali se) sa starijim muškarcom s kojim je bilo teško izać na kraj.
Med nikim slavenskim narodima je bilo i virovanja da se vištica mož i rodit, a to je žensko dite začeto u nevrime: oko kakog velikog blagdana el u korizmi, a kad odraste i uda se biće vištica. Virovali su i da mlađa vištica uči nauk od starije.
VIŠTICINA MAST: Da vištica mož štogod naradit mora se namazat čarobnom mašću, koju samo ona zna sastavit. Tu su mast (Ungentum maleficarum), spominjali još u sridnjem viku, al je nisu opisali kako je pravi, to je višticina tajna. Zna se da su je vištice pravile iz kojekaki trava, a u nju su dodavale ljudske krvi, nokte, dilove slipog miša i sl. Sve što je opisivano ko dodatak, ima za cilj da mast učini tajanstvenom, a zapravo dilovanje višticine masti daju trave od koji je napravljena. Iz noviji pismena doznajemo da se po potribi vištica namazala mašću koju je napravila od velebilja, bunike, tatule i drugi trava, a spremanje i odnos trava je i dalje tajna. Znanstvenici su utvrdili da ove trave mogu izazvat i halucinacije, ko nike današnje droge (LSD, hašiš i dr.)
PROTIV VIŠTICA: Narodi su kadgod virovali u dilovanje vištice, pa tako i Bunjevci, jel tušta događaja i pojava nisu znali protumačit, a da njim se neželjeno ne desi, da to ne bude višticino dilo, klonili su se od sveg čim bi njim ona mogla naudit, a i smišljali su joj kojekake zaprike da joj to ne dopušte:
* Još se i danas mož nać u zidu staja kod dovratka uziđano ogledalce, da vištica tudan ne mož proć i noćom naudit živini, jel kad bi sebe vidila u ogledalu kako je ružna vratila bi se natrag.
* Da u staji ne naudi živini spričavo je i Lucin stočić kojeg nemož prikoracit. Njeg su kadgod napravili na sv. Lucu (12. XII.) od trinejst feli drva, svaki dio je od drugačijeg drveta, misto mu je bilo prid vratima košare i volarice.
* Sa sapištem (držačem) na doli ostavljena metla je spričavala višticu da ne uđe u staju. I mi smo kadgod na salašu u košari i volarici posli metenja korovsku metlu ostavili naopako, stariji su me naučili da metlu tako triba držat.
* Od stariji sam čuo nauk da na roglju ne triba ništa dignit sa zemlje, jel je to vračka.
* Vištica se mogla uvuć u svaku kuću, svaku odaju i kroz najmanji otvor, pa su kadgod virovali da mož čeljadetu izvadit srce i poist ga, a da čeljade umre oma el posli kad se vištici prohtije. To su najradije radile s malom dicom il s čeljadima u najbližoj rodbini.
* Čeljad su virovali da se vištica mož uvuć u kaku živinu, zato nisu dopuštali nečitoj živini da ulazi u kuću, na priliku keru, i sl.
* Da se drže društva, vištice su se katkad sastajale, obično u prolićnoj el jesenskoj ravnodnevici el na Đurđev (23. IV.), najčešće pod usamljenim orom il na roglju (misto di se dva puta siku pod 45 stupnjeva). Na te sastanake su dolazile uzjašene na metli. Na okupu su se zabavljale, od najstarije su dobijale zadaću šta tribaju uradit, a primale su i nove vištice u svoje društvo.
Ovo je samo izvadak iz svikoliki virovanja u našem kraju, el koliko je naroda i krajova toliko i kojekaki virovanja u čini i moć vištica.
Zajedničko je svim virovanjima da su vištice donosile opasnost i ljudi su se paštrili da ji u tom spriče.
