Arhiv tekstova
Zapaprili nam
Kako se prolipšalo vrime koda se baka Janja I druge I ne prelu ko prija. Kaže majka da j to cigurno zato što su im u kuće našli malo posla. Iđe Uskrs pa svi uređivu i sprimu. Iđemiz škule. S ćoška vidim kako baka Janja i druge žuru. Već se smišću na klupčicu. Kako vidim strina Evča ostala brez mista na klupčice, ne stanu sve na nju a ona ni ponela stolčac. Vala ko najmlađa mora stojat. Friško unilazim u kuću, zaitim tašku ko uvik pa žurim natrag. Nosim dva stolčca, jedan za strina Evču a jedan za mene. Pa nećemo vala stojat i divanit se. Vidim čeku mi, neće da počnu brez mene. Ope će baka Marica prva. U poslidnje vrime odviše se ništa dala u divan:“Eto čeljadi niki dan sam ošla u podrum malo luka donet. Zamoljila mi snaja, ako mi ni teško. I odem ja kad ono svaj što smo mi sijali u bostanu proklijo i ni za ništa. Pa nikad ni proklijo uvo doba. Mislim se kake li je fele ovaj luk što danaske sijemo kad ne dočeka novi. I tako ode snaja u dućan kupit luka. Došla pa baš lipo i ne divani. Cuje, Bože oprosti joj. Čeljadi, ja se baš u ove cine danas i ne razumim al ka j rekla da kila luka košta dvisto dinara i mene j baš bilo odviše mlogo i kazat. Kaže da joj dućandžija reko do niki dan kila luka bila sto dinara a sad eto mora bit ova cina je druge računice nema. Čeljadi, al su nam ovi dućandžije zapaprili cine“. Baka Janja nastavlja, pa divani kako j i kod nji u podrumu proklijo krompir, i nema ga više. A ka j snaja došla iz dućana i ona se žalila da su i krompiri ošli gore da su nam zapaprili i krompire. Izletila baka Tonka ko iz puške, to joj se nikad ne događa:“Eto, i moja snaja mi se žalila kako nam kokoše nikako ne nesu. Jest da j otoplilo al njima koda još zima pa ne nesu. Ošla kupit jaja u dućan. Za svaki slučaj. Saće Uskrs p da sve pripravi. Kaže da su jajca u dućanu ošla gore. Ošla duplo. A tribu nam i za jist i za našarat. Vidim i strina Evča čeka ko zapeta puška:“Sve će to država nadesit da se cine vratu na staro. Da ne bude ništa papreno, da bude ko prija. Napraviće što se moderno kaže „intervenciju“ pa će digod od kake stranske države kupit jeftino jel podništa što b rekli i luk i krompir a i jajca. Ta svega što j poskupilo, postalo papreno. I onda će nam dućandžije morat vratit cine jer će morat prodavat to i neće moć onako zapaprit“. Baka Manda vidim študira, študira. Svi čeku. A onda će:“Eto šta smo dočekali. No vidim ja na onom sokoćalu od televizije da b mi tribali još bit sritni što svega ima a što nam kogod zapaprio to najbolje da zaboravimo. A Evča ti uvik po tvojmu. Država će sve napravit. Biće sve potaman. Pa kako ne napravi tako da nam niko prvo ne zapapri pa da potli ne mora ispravljat. A kako ja vidim u mlogo čemu su nam zapaprili i to ohohoooo. Ni sam u luku, krompira i jajcima. A kad god su zapaprili ne sićam se da su baš vratili na staro“. Sad već znam da ću i ja morat štagod reć. Baka Janja gledi u mene. A ja ću:“Ta u sve su nas ubedili. Da ne vridi sadit, ranit, pravit. Da sve mož kupit u dućanu jeftenije. A čeljad ko čeljad povirovala. I sade eto kad nam mal mal zapapru uvik je kogod drugi kriv. A kasmo taki i triba da nam zapapru, vala“.
