»Bačka«

26.05.2023

Niki dan bio sam vašarit koji čega što mi zapoviđeno na subatičkom buvljaku. Tute svita ma koliko, svi žure šnjotaje, al slabo vidim da se mašaje za buđelar. Gustiram dok turam biciglu, s koje strane se krenit kući: odaleg priko Vučidola, jel vamo somborskim sokakom? Sitim se da mi moja lipča polovina naredila da ne zaboravim svratit u apateku kupit likova, pa tako krenem somborskim sokakom. Na vrati nabasam na komšiju sa salaša Felu. Veli on dono je unuče, trenira fodbol u »Bačkoj«. Pita me jel žurim? Ma, dospiven sam. Ajmo u mijanu kod »Puniše«. To se ne odbija. U mijani dosta čeljadi, al svi niki nepoznati. Pitam Felu otkaleg su ovi? Ma, to su dođoši, ovi što prodaju tute na buvljaku. Donese birtašica po dva deci vina. Nazdravimo. Oma bolje pripovitka kreće. Prišivam ja Feli, od kako su nam ovi oteli »Bačku« od to doba sam se zakleo neću gledat utakmice. Moj čiča je divanio, kad je on bio deran sva naša dica su se loptala, sad po prizimenima ne mož se tako kast. Braca Pere je divanio da je »Bačka« najstariji nogometni športski klub u bivšoj Jugoslaviji. »Jeste, Felo, jel ti divanio da je ‘Bačka’ igrala u nogometnoj ligi Banovine Rvacke?« »Jeste, al to je nikako divanio kroz zube.« »Jel je kazo da su u toj ligi igrali, ‘Ajduk’ iz Splita, ‘Građanski’ iz Zagreba, ‘Slavija’ iz Osijeka, ‘Slavija’ iz Varaždin, SAŠK iz Sarajeva i još poniki, ne možem se sitit, i naša ‘Bačka’? Zapisano je u starim knjigama da su sto dana bili u Banovini Rvackoj i loptali se. Na tabeli nisu bili ni u vrvu, al ni na začelju. To je doprino naš tadašnji najbolji igrač Nesto Kopunović Netoj.« »Da, jeste. Pisale su ‘Subatičke novine’, a ostalo je to i u narodu zapamćeno. On je živio u ovom frtalju, pa kad su slavili pobedu čitav sokak se radovo koliko je golova dao. Dida je divanio da su ga više puti na leđi nosili, tušta špricera s njim popili. Dida Ivša je divanio da je bilo oko pet iljada duša koji su navijali na našu »Bačku«. Nediljom poslipodne su bile te utakmice koje su naši stari jedva dočekali. Kapiten je bio Remija Marcikić, Andrija Kujundžić Čiča centar, niko ga nije mogo triblat. E, to su bila vrimena, moj Felo. Danas se takmiče u poslidnjoj ligi. Jedino je isto što nose ime ‘Bačke’. Hm, da al kroz povist tušta je tu iskasalo dobri fodbalera, moglo bi se divanit i dan i noć. Neg, Felo, da nazdravimo, jel upačat će se vino od silne pripovitke.« Friško smo to kečili. Birtašica nam donela još jednu rundu špricera. Zagrijala nas kevedinka, pa furtom divanimo, viščinimo se nas dvojca. Odjedared se stvori niki čovik pored nas kad ono drugar Losko. »Jel slobodno, čeljadi?«, pita on, Bečka škula. »Bože, Losko, sidi baš za te slobodno misto, tebe je čekalo.« Oma birtašica donese vina svoj trojci, pripovitka iđe kogod podmazana. Gustiran ja neće valjat od tušta pripovitke, a kevedinka grije obaško, kako se pokuljit pa izvuć izgubit? »Ja moram ić puštit vodu u klozet.« »Ajd, samo ti«, oni divane furtom od »Bačke« jel tute nema kraja divana. Platim ja birtašiči moj cek, pa se olakšam, friško huncutski izađem iz mijane. Gledam na bicigli je sve na zadnjem sicu što sam vašario na buvljaku. Zajašim na biciglu pa verglam cik-cak ulicama do mojeg dvora.