Arhiv tekstova

Ope se zagužvalo

Lipo vrime se vratilo, al lipi divani baš ko i nisu. Već su se baka Janja i druge poredale na klupčice, a ja ko uvik u poslidnje vrime kasnim. Sidam na hoklicu isprid nji da je sve vidim. Baka Janja namrgodita, počinje: »Ope nam se zagužvalo. Onaj televizor će se zapaljit od bisni riči, pritnji i vike. Ni prošlo nam se ni odgužvalo kad ono evo ope. Nikad kraja. Ta nikad kraja ovim mitingima. Vala ste već naučili šta j miting?«. Svi klimlju glavom, a ona će dalje: »Ta danaske mal-mal pa miting. Ko već i radi? Ta to j’ već ko svake nedilje na misu čeljad kad iđu. Štagod ne valja, oma miting. Oma ajmo na mitingu kogagod sminjit, prominjit, porušit jel nanovo birat. A ako ni ni to, onda ajmo se nanovo pokupit pa potvrdit i kazat što smo već potvrdili i kazali a još i bude gorje, vikat da nam niko ništa ne može«. Vidim strina Evča ko uvik vrti glavom. Odveziva pa poveziva maramu pa će i ona, bome ko i bisna: »Pa neg šta, baka Janjo, neg šta. Sve je to ta naša demokratija. Za to smo se borilli. Da možemo naglas kazat kad nam žulji. Jest da sad jedni pritirivu odviše da vlast ništa ni napravila, da ne radi dobro, al na to triba odgovorit. Triba čut i drugu stranu šta misli. Ni to sam tako, pokupiš se pa naglas da ništa nevalja«. Gledimo se svi. Bome vidim baš i nema ko šta kazat jel ne smije kazat. I ope mi iznenadila baka Tonka. Ona uvik poslidnja divani da može dobro naštudirat šta će kazat, al sad vidim ima šta kazat: »Žene drage, Marne dite lipo i pametno, sve ja to razumim al Bože dragi vala neću zgrešit ako kažem da se baš i nerazumim u te mitinge. Jedino cigurno znam da sam se već sludila od televizije i radijona i ti mitinga. Pa taman mislim da iđemo pravim putem kad ono ispadne po jednima da baš i ni tako. Nisam ja škule za to završila, al cigurno znam da više voljim gledat kaku lipu komendiju jel lipe pisme slušat neg se od mitinga divanit«. Baka Marica okuražita, naštudirala šta će kazat: »Evča moja, muka mi više od te demokratije. Sludila nas onako. Taman mislimo odgužvali smo se, iskobeljali iz briga, kad ono ope iz početka. Ko tu laze, vala sam dragi Bog zna. On je izmislio demokratiju pa cigurno on i zna pa tako i nadešava. Sve j’ to Božja volja. Triba se više moljit pa će se ovo što se ko kanda ope zagužvalo i odgužvat«. Na kraju došla i baka Manda na red. Cuje se na srina Evču: »Evča, ti i tvoja demokratija ste mi se na vr glave popeli. Ti vala naveče kad legneš spavat tu demokratiju pod glavu metneš, a kad se probudiš u maramu zamotaš prija neg što ju metneš na glavu. Tebe sad ne odgovara nikaki miting pa ti onda oma drugi odgovara. I ja sam se sludila od ti mitinga. Oduvik divanimo od te politike i kako će ona sve rešit. Pa nas unda ubedi ta tvoja demokratija da j’ sve postignito najbolje pa onda iskoču ti mitingi. Ko da sad ništa nevalja. Pa šta smo radili do sade. Izgleđe da mi mal odgužvamo pa mal zagužvamo. Tako ne može it do vika«. Eto, i ja nisam dugo čeko pa ću: »Ja se u te mitinge ne razumim. I neću it na nje ni za kake novce. Ni oni sendviči što divanu da se dobiju kad se iđe mi ne tribu. Pa ma se ne odgužvalo«.