Arhiv tekstova

Još od sriće

Evo i Marin se namistio. Ni zaboravio na didu. Dono rakiju. Boca zamaglita i fićok svakom pa će: »Vidim dida da vam se oče smiju, dobre ste volje.« Poznaje mi ko staru kantu. Obešenjak jedan. Nemož ništa od njeg zatajit. E mislim se,  saću vidit šta š najranije kazat na ovo. Pa ću: »Jest, jest, potrefio si od prve. Al zato ti  mene kaži kad sve znaš i vidiš šta j to ‚srića‘ za tebe i za današnju dicu, što b rekli za današnje mlade?« Češe se iza glave a ja ću dalje objašnjavat kako ja baš ne razumim kako j to danaske al se sićam kako j to kadgod bilo. Na to će: »E baš ste potrefili pitat. Ima tu mlogo srića dida. Kad malo bolje proštudiram i malo pogledim unatrag i krenem od početka srića j da se rodiš na pravom mistu. Što b rekli međ svojima ako ništa u države di si svoj međ svojima. Onda da ti kad se rodiš du naše ime Stipa, Joza, Anica, Marija, jel tako kako. E onda da ti otranjivu u naše vire, da imaš mlogo braće i sestara. Da se na vrime oženiš pa i ti sve tako napraviš ko što sam sad reko.« A ja ću: »Čekaj, stani. Od te sriće jel srića što s reko ovo poslidnje što si reko da se oženiš i tako to, dicu otranjivaš... tu si ti koda baš omanio. Ništa od toga, ni blizu. Što b moderno rekli ni na vidiku kako ja vidim, ni ne sanjaš kako čujem i znam. Pa ti s natuko već trist i kusur, ženu nemaš a kamo l da si dite napravio. Divojku ako imaš tajiš koda će ju kogod ukrast. A kako čujem i odviše veliki si izbirač.« Ope se češe iza glave. Objašnjava da pravo divanim al da on protiv sebe ne može, da on ima neke njegov »kriterije«. Pitam kaka j to putvarija taj »kriterij« što ne da da se oženi a on objašnjava da j to ono što imaš u glave kako ženska triba da izgleđe i šta triba da ima u glave. Sase ja češem, čudim, pa študiram kako mož napravit taki »kriterij« da po njemuu našem selu jel ako ništa u tom svitu ne mož nać ženu za sebe. Pa se mislim, da j dragi Bože baš dobro što se ne moram ženit ope. »Ajd dobro, nećemo više od ti „kriterija“, vidim da ti ne mogu ubedit. Tiraj dalje od sriće“ nastavljam. „Eto dida, onda j srića da imaš dobar posov. Da škule što si završio mož unovčit. Da od njeg možeš živit. Otranjivat ženu, dicu. Ako triba pomoć dadu i majku. Jel ako imaš posov onda su ti se karte otvorile što bi moderno rekli. E još je veća srića dida ako taj posov možeš radit kod kuće a ni utuđe države.« E tu j ope naletio: »Ka j to tako, taj sritan posov što triba imat za sriću si ti imo i kod kuće. Nisi moro it u drugu državu. Ta imamo zemlje da budeš veliki gazda. Ta ti bi sa tvojim škulama napravio da sve bude na puce. I svi sritni. Ta ti što imaš pobigo.« Spušćo nos Marin. Vidim satiro sam ga u ćošak. Študiram da ovaj divan od sriće može završit i nesrićno. Malo mi žo Marina. Študiram da se možda i nismo tribali oma ujtru divanit od sriće već od kake pametnije stvari. Al oma sitim da baš i nema veće sriće u životu neg da imaš sriće. Taman sam zinio da nastavim od te sriće kad viče ova moja da j užina gotova. Bože od zarana do podne divaneć od sriće vrime prošlo dok si reko britva a koda ni počeli nismo. Fala Bogu do večere imamo još vrimena malo razglabat od sriće.