Arhiv tekstova

Čekat i dočekat sriću

Friško smo užinali. Koda smo se natecali ko će bržje, ko će prija pojist. Marin odletio po vino u podrum a ja na dvoru primistio stolceve i alstal u ladovinu. Namistio se a on žuri s vinem. Flaša orosita od podrumske ladnoće a nuz nju dvi birtaške čaše. Sida, ja počinjem: »A jel ti znaš šta j danaske jedna od najveći srića što postoji? I za stare a bome i za mlade. Može tribat oma, možda sutra a možda i daj Bože nikad. I cigurno se triba moljit dragom Bogu da ti taka srića ne triba. Kad se bolje proštudiram ima tu više srića, jedna drugu vuču.« Gledim ope se češe iza glave pa po brade. Ni mu lako. »Zdravlje, zdravlje e to ti je jedna od najveći srića u životu. Da bude zdravlja. Da nikom od tvoji ništa ne fali. E sad slušaj šta j tu naj glavnije. Ta jedanput ti i mora štagod pofalit. Razboliš se je l kogod od tvoji se razboli, onda triba imat veliku sriću. Odeš kod doktora pa da on ni na godišnjem. Pa onda kad dobiješ uput da onaj veći doktor ni na godišnjem. Pa da j taj veći doktor kaki što zna posov već ni sam da se zove doktor. E onda da imaš sriću da se kaka mirakula koja ti triba za snimanje ni pokvarila u bolnice jel da dočekaš da se popravi da ne moraš it privatno kako se kaže. E sade kad sve to napraviš onda da imaš sriću da dočekaš da kažu šta ti je, da u svemu potrefu. I kad sve to dočekaš srića je da ti ne kažu da moraš čekat na red da ti doktor operira, da ti ne kažu da isprid tebe ima nji iljadu i kusur koji čeku tu na red. Ako imaš drugojačiju sriću spadne ti na pamet da j lakše umrit čekajuć sriću neg izličit se. E sade tu ni kraj, onda moraš imat sriću da dočekaš sriću da ti kažu da sve to mož i za misec dana, al da za tu sriću moraš imat gibanicu, oću reć par iljada ovi evra kako kažu i onda da imaš sriću da imaš novaca jel da je možeš friško nabavit. Pa ti vidi. Sam čekaš i čekaš i kad dočekaš ondak vidiš da još morat čekat. I tako ti to skoro ko u kartanju. Ako ti podilju dobre karte lakše se kartat, mož lakše pobedit a ako dobiješ nikake karte moraš imat odviše sriće da pobediš. I onda ti priostaje sam jedno, da se moljiš dragom Bogu da čekanje ne traje odviše dugo, da srića dođe jel da imaš novaca«, onako, već i bisno objašnjavam. Ope se češe al vidim da mi drži stranu, naglas će: »Bome dida vi baš znate študirat, naštudirat i kazat. Svaka vam mudrija od mudrije. Al to što kažete baš je tako. Vidim ja da tu ako bi bio zdrav moraš imat sriće jel novaca. A kako god okreneš ni sriće nema bez novaca. Evo sam se uplašio, študiram di bi mi bili da nam nisu vratili potli pedest godina ono što su nam oteli. A di bi bili da su nam vratili sve a ni sam pola. Bome imali smo i tu sriću. Ta dida to koda kogod čeka da mi svi pomremo da pogubimo papire pa da se na kraju nema komu vratit. Al srića naša dida da smo i to dočekali. Bome dočekali naše, dočekali svoje. A kako ste rekli da kažu da ono što ne možu vratit to će platit tako da kako vidim ni naša dica to neće dočekat. Možda novaca onda neće ni bit, ne daj Bože ni nas. Nikad brez novaca dida ni bilo lako kako divanite, brez sriće još teže. Možda se i moglo jel se sade može al je najveća srića da svega imaš. Kako vidim ni umrit ni lako a kamo l čekat i dočekat sriću. Cigurno ji ima da ju i ne dočeku.« Kako j on završio tako viču iz kuće: »Dosta j divana uprazno, večeraaaa.«