Arhiv tekstova

Od sigre do smrti

Marinovi i moji divani od sriće trajali su par dana. I taman sam mislio da smo skoro sve iznabrajali i baš isprivrtali, isprigledali sa svi strana, kad ono evo nove sriće jel mož kazat nesriće. Kako okreneš. Bome što bi se dalo covat al da ne bude baš ono odviše i da se zbog covanja ne moraš it ispovidat u sebe ću: »Sto ti mrča ope se štagod desilo«. Sili ujtru ko i uvik ka j tu Marin. Sade bome malo i ladnjikavo pa tražimo i sunca. Vidim Marin ne bi pa počimljem ja: »Kud iđe ovaj svit Marne. Danaske koda svit iđe unatrag a ni naprid. Ciguran sam da j dragi Bog do te sigre i ta natecanja od fodbala, tenisa, rukometa... da ne nabrajam dalje da tamo bude sam sigranja i radovanje da se tamo ljudi sigru i natecu al i raduju i tuguju. Da oni što to dođu gledat kako se sad popularno kaže navijači, naviju. Naviju za svoje a ni protiv drugi, da se ne cuje ne divanu ružne riči, spominju i prizivlju ratovi a kamol na natecanju da se tuču. Da se svi poštivu i na kraju kad sve prođe u miru raziđu. Jest da ne možu uvi svi pobedit al tako je u životu vala svagdi. Nikom baš uvik ne cvatu ruže«. Na to će Marin: »E dida dida, vrag umiša svud svoje prste pa još tamo di su novci e tu ga vala ima. Volji se on svud umišat al tu disu najveći novci on je tu cigurno. Ta ja sam ciguran da j i sam vrag, sotona izmislio novce. Sam da kogod ima više novaca od drugog  eto kadgod zla i brige«. »Bome ovo si tako dobro reko da se i ja ne b bolje g siti«, mislim se u sebe pa ću: »Eto to sam vrag može zamislit i napravit da se prija kake sigre i natecanja ovi što naviju dogovoru di će se potuć. Al to ni još naj gorje što se oni iđu potuć već se oni znu tamo i ubijat međ sobom. Tu ni sam da radu letve i gvožđai već bome i noževi i pištolji. Ta tu sade kako iđe na dalje ni da se iđu tuć već se iđu ubijat. Potli mlogi završu kod doktora pa i u bolnice. Ostani živi al i povriditi i iskidani. Mlogi se do kraja i ne izliču. I sade tu mene ni jasno da ako za to znu nji na stotine, da će se it mlatit, brijat, štob rekli tuć, kako to da država ne zna. E nek mi kogod kaže da država štagod ne zna, ta država sve zna. Zna ako triba i na čemu svit stoji. I kad već zna da onda to sustavi pa i kad se desi da onda donese take zakone da se više niko i ne siti da i sanja take ludorije. Takima što mislu da j ispravno se tuć prija natecanja i na tim natecanjima, da pošteno čeljade od stra ne smije otić na natecanje a kamo l dite povest, e take bi ja u buvaru i takima bi zabranio da na kilometar ne smiju dođ blizu tamo di se sigra i nateca«. Naglas ću al ni odviše jako da se ne čuje baš: »Ako j tu vrag unišo u čeljad pa će od sigre i natecanja napravit da se može nakraju i ubit a da to sve i država zna i dozvoljava, ondak je što j možda najgorje moždak vrag, sotona unišo i u državu. Ako država ne odbrani narod, kaže šta se smije šta ne smije, pa ko će. Vidim ja da se mi moramo moljit kako za nas a tako i za državu, da nam dragi Bog pomogne jer ako će mo pravo, ako je neka sigra komugod najvažnija stvar na svitu kako se moderno kaže al onda cigurno ta sigra ni razlog da i kogod umre. Ta sade je već srića da se štagod oko i na  kake sigre i natecanja lošo ne desi pa i ne umre kogod«. Marin ni imo šta dodat, sam je klimnio.