Arhiv tekstova

Nadol i nagor

Evo sade jedno pe‘-šest dana nama na klupčice baka Janje i druga. Već sam se zabrinio da nisu pofalile štagod. I taman ka‘ sam tio mal‘ se otić sigrat na dolu, ja napolj a one sam‘ što nisu posidale. Brzo natrag po stolčac. One posidale, namišću pregače i marame, a i ja se smistio. Baka Janja ope‘ počinje prva. Sad mi spalo na pamet da j‘ ona ko sova, stalno sam kuka, kad na ovo kad na ono. Počinje, znam već napamet: »Žene drage, Marne dite naše pametno, čeljadi, ta ovo kod nas ko da j‘ sve pofalilo, da ne kažem pošandrcalo jel po modernom poludilo. Ope‘ ću počet od one košarke od niki dan što su nam pridstavili, kako j‘ sve i koliko i ošlo na dol‘, kako j‘ pojeftinilo. Ta, cine ošle dole za ne povirovat, vala onaj parizer baš ošo. Ta, čeljadi, jeste to lipo al ni prošlo ni par dana kad ono blagi Bože pojeftinili, ta ošli na dol‘ potli žita i kukuruzi, soja i cuncokret. Ta, da s‘ ošli na dol‘ malo, ta ni da su ošli na dol‘ ko parizer već su ošli na dol‘ tako da im cina upola od prošle godine. Ta, cine im ošle na dol‘ ko da su pošandrcale. Ajd pa sad što su pošandrcale pa ošle na dol‘, al onda već sade kažu da će meso poskupit o-ho-hooooo, a ni da će bit jeftenije. Ta ako stoka jide ono što j‘ tako o-ho-hooo pojeftinilo, ošlo na dol‘, kako može onda ta ista stoka o-ho-ho poskupit, otić na gor‘? Ta ove cine što su pošandrcale otiraće, ako već nisu, paore i nas na selu na groblje. Bome ne znam kako j‘ onima u varoši, al mi se vamo češemo i di nas ne svrbi«. Ta ni ni završila redovno diže se strina Evča, Evča od politike kako ju zovu u selu, pa će: »Nema se tu šta divanit mlogo. Tako j‘ u cilom svitu: kad ode štagod na dol‘ kad ode na gor‘. To se određiva na ‘nim, kako se moderno kaže, ‚berzama‘. Kad se mlogo nudi, onda j‘ jeftino, ode na dol‘, a kad nema, onda iđe na gor‘. Kad se tako gledi, nisu cine pošandrcale u cilom svitu vala. I spram nji se moramo ravnat«. Sida, sva važno. »Bome, Evča, ti stvarno nisi k‘ sebe, ta ti ako nisi skrenila ne znam ko j‘. Ta, kaka mirakula od berze može određivat šta će it na dol‘ a šta na gor‘ kod nas. Ta ni to kako luksuziranje, ta čeljad od tog živu. Kako može bit ono što u usta mećemo skupo. Ta, država mora mislit da onaj ko sije, onaj ko svinče narani mora uvik štagod zaradit a ni da iđe na dol‘, ne daj Bože propadne i baši se posla što su još njegovi stari radili. Ko taku računicu pravi, taj je cigurno pošandrco. Kad sam malo bolje pogledješ u televizor i ako si malo čitav, nisi pošandrco, vidićeš da j tako j u svitu. Ta svako svoje čuva a ni da da da mu kogod iz svita određiva za koliko će i šta će jist, koliko će šta koštat. A da to još najviše triba narodu«, baka Manda će. Baka Marica divani i objašnjava kako ondak i nafta ne iđe dole. Kako ono što triba paoru za oranje, sijanje, prskanje, pa i  žetvu ne iđe dole. Ondak svi ćutu kad iđe na gor‘. I kad iđe na gor‘, onda ko da j‘ dragi Bog naredio da tako triba. A kad iđe na dol‘, onda na dol‘ onaj parizer, to j‘ na glasu ko da j‘ darivano. Baka Marica će: »Ja nemam riči. Ta, nas su već tako navikli, kako se kaže moderno, istrenirali, da nam svejedno. Išlo na dol‘ jel na gor‘ nama ko onom što j‘ poandrco, sve nam jedno. Ni ne bunimo se«. Baka Tonki vidim baš ko da i nisu sve koze na broju: »Eto, mene se u glave zamutilo od vašeg na dol‘ i na gor‘. Vala sam i ja pošandrcala«. Vidim da j‘ najbolje da ćutim jel se u to na dol‘ i na gor‘ baš odviše i ne razumim.