Arhiv tekstova

Rođendan

Danaske za čudo, ponediljkem uvatio lufta, sio na klupčicu, čekam. Ko po komande u vojske, kako kaže moj stari, evo izlazu iz kuća. Poslidnja, baka Janja nosi nikaku veliku tacnu a za njom snaja košarku. Šta j’ sad ovo, mislim se. Posidali, baka Janja otkrila tacnu a na nje poslagano baš-baš kolača svakojaki i torte svakojake. I sve nikako ko ofarbani, nema kake nisu farbe. Od zelene, cinober, nebeske, ta svakojaki farbi. Baka Janjina sna podinjila tanjure svima pa će: »Evo, služte se«. Gledimo se, izbiramo, laćamo se. Gledim, baka Janja ko da čeka da sna ode pa da štagod kaže. Ošla sna, taman počeli jist kad će baka Janja: »Sade stante da čujete ovo. Študirala sam davno prija kako ove subote što j’ prošla naše Ružice, ta moje najmlađe unuke, rođendan. I to treći. I kako iđe bliže vidim u kuće se ništa ne radi, ne peču se kolači, kuća se ne čisti, ništa se ne rasprima, sprima. Ko da ne iđe rođendan. Vrag mi ne da mira, snaju pitam oma ujtru u četvrtak zašto se ništa ne radi po kuće, a u subotu j’ rođendan. I onda ona mene ojašnjava kako j’ sve to već rešito, dogovorito. Da će rođendan bit u nikakom lokalu, kako se moderno kaže. Da su kolači i torte naručiti. Da j’ jilo naručito. Da su svirači naručiti. Da j’ kićenje naručito. Da su svi koji triba zvani. Slušam, ne virujem šta čujem. Sa’ ću se izvrnit. Šta j’ sad ovo. Vidim ope nove mode štagod. Vrag mi ne da mira pa ju opet pitam kako će to sve izgledat. Objašnjava kako će u petak slavit, doć na rođendan oni sridnji, momci i divojke. U subotu da će bit rođendan za male, dicu a u nedilju za velike. Da će u petak u subotu bit muzika na struju, a u nedilju da će doć tamburaši. Ju-ju-ju, čeljadi moja, Bože dragi, pa ovako štagod vala ni za vinčanje se ne pravi. Pitam ja nju za koga, za koliko nji se to sve pravi a ona objašnjava da će u petak bit pedeset mladi, u subotu jedno trist dice, a u nedilju sto veliki. Ju-ju-ju... Čeljadi, pa ovako štagod nema ni na trulom Zapadu mislim se. Tila ja tu štagod malo zanovetat, al poklopila mi da sam se oma pokupila i ošla. E, sad nastavte jist«. Strina Evča ne b’ bila strina Evča da oma ne počne faljit ovaj novi život, nove mode, kako se kaže. »Eto, čeljadi, pa kako da to ni lipo. U kuće sve ostane čisto, ne moraš ništa radit, sprimat, rasprimat, opravljat. Nikog služit. Ka’ j’ sve gotovo, sam otrišeš usta i odeš. Sutra dođeš pokupit što j’ ostalo, platit ako nisi platio. Čeljadi, sade j’ novo vrime, nova politika i kod rođendana, kako b’ moderno rekli. Ta, u svemu j’, čeljadi, nova politika«, strina Evča će. Ne čeka baka Marica dugo: »Evča, ti uvik nikake kerefeke izvađaš i divaniš. Ta kaki s’ to rođendani što traju tri dana. Ta čeljad u ‘ve krize za priživit se na truli Zapad iđe radit po godine, ni tri dana rođendan da traje«. »Jest bome, Nas sve manje, selo prazno a na rođendanu kako kaže Janja na stotine. Ta po sela, što b’ rekli. Otkale sade toliki pajtaša, dice i rodbine ispalo«, baka Manda će. Namišća pregač baka Tonka pa objašnjava kako j’ kuknjava da se novaca nema, a vamo rođendani ko svatovi. Da j’ čula da se čeljad zaduživu da ne budu drugajičiji od oni što pravu take rođendane, da na truli Zapad iđu radit rad rođendana. Da ne b’ kogod prst upro u nje. Ja se češem iza glave, pa ću: »Da se ja pitam, rođendan bi trajo sedam dana. Ta bolje pravit rođendan neg saranu, jel it u škulu«.