Arhiv tekstova

Papučice

Papučice sa slike pripadale su dvima sestrama, Pavki (1922. – 2006.) i Ani (1924. – 2004.) Miloš, Abelovima. Abelovi su bili oduvik dobrostojeća obitelj u Sonte. Kuću sa rakiđinicom su kupili od Švabe Palike Rajtera, koji je bijo slikar (fotograf) i majstor za sve. Bavijo se tišljerajom, zemljom i peko rakiju za cilo selo. Abelovi su se privatili poslova u nove kuće i velike koristi su imali od svega u čega su uložili truda.
U kuće ji je bilo sa roditeljima sve skupa šest čljanova. Od dice, dvi sestre i dva brata. Otranit ko i ostala dica u pobožne kuće, najmlađe dite Joza je izučijo za svećenika.
Naravno, roditelji su se trudili da obezbedu dicama sve što triba, a pošto su bili dobrostojeći, kad su se zadivojčili i zamomčili dobili su sve no što je bilo prvo u selu. Pavka i Ana su se zajedno zadivojčile, pa su se skoro jednako i nosile. U to vrime divojčilo se već u trinajst, četrnajst i petnajst godina. Nosile su se u šokačku nošnju, jel su i bile Šokice, a voljile su se lipo sprimit. Na misu se išlo redovno, a najviše nediljom na Veliku Misu. U ta doba no što se nosilo u crkvu, ni se nosilo nigdi više, pa tako i ve papučice sa slike. U Sonte je bilo više majstora šustera koji su pravili žencku i mušku obuću.
Sestre su izabrale svaka drugače papučice, jel su se tako mogle minjat nuz ruvo koje jim pristaje. Inače od nošnje se razminjivalo i pozajmljivalo skoro sve i skoro svakomu. Dešavalo se da dojde nepoznata osoba iz po sela uzajmit suknju, pregač, maranku, sandale, cipele, jel papučice. Sve je moralo bit vratito na vrime i u ispravnomu stanju. Ako se to nije ispoštivalo, naj ko je zajmijo nikad više nije dobijo u zajam, a to je išlo i »od usti do usti«.
Vidimo sa slike da su papučice iz Sonte drugače od bunjevački. Imu jako mali »obraz« i priko njega su imale navoranu ukrasnu plantiku. Svitle papučice imadu obraz od biloga, štampanoga cvitom, jačega matrijala i priko obraza sjajnu bilu plantiku. Tavne papučice su od pliša, vezene zlatovezom sa navoranom tavnom plantikom. Cile papučice su izradite od prave kože, a pojedini dilovi od mekanoga ira. Petice su niske. Papučice nisu bile pogodne za igranje, pa su one više koristite za it u crkvu. Nosite su nuz pulanku, jel nuz jako posvečano ruvo od kašmarina, delina, finoga, laganoga štofa, nuz pregač plantikama, jel nuz svilene pregače na zmijice, jel svilene molovane pregače. Mlade koje su se sprimale za vinčanje u narodno ruvo, su obavezno nosile papučice i bile pamučne čerape. Taki više nema, al se zoto u Grožđebalu koji je ove godine (2023.) napunijo 92 godine postojanja, kneginja obavezno obuva u papučice.
Ove papučice sa slike su nosane od jednoga kraja sela do drugoga. Naime, Abelovi, mada su bili bogati, nisu bili oli i razmetljivi. Izlazili su svake sirotice u susret, tj. davali papučice na zajam. One će za koju godinu napunit 90 godina postojanja, ako imamo u vidu da su se ženske osobe divojčile rano ko što je gore navedeno. Vi dana su poslane majstoru papučaru u Sombor za razgled. KPZH Šokadija će se u dogledno vrime korzirat u takima istima na binama širom Balkana, a možda što se kaže i širje.
Ruža Silađev