Arhiv tekstova

Svega će bit

Čeljadi, još ka’ sam ono davno završio te velike škule za fiškala divanili su po selu da baš i nisam u vinklu, kako se moderno kaže, a po starovirski da mi ludi popa krstio pa da i nisam baš svoj. Uvik su divanili da sam veliki mudrijaš. Al, bome, pravo da kažem malo j’ bilo oni što nisu došli da je uputim, ma za šta to bilo. Eto kako sam mudrijašio niku noć od rata tako sam se stušio ko svića. Sve mi dolazi u glavu, svakojake stvari, što j’ najgorje sve to ludorije od one u naše države pa do cilog svita. Mislim se ope’ »e, moj Marne, ako nisi do sad pošandrco sa’ ćeš«. Uvik sam mislio da će svega bit, al baš ovako da će svega bit, i nisam. Latim se od nespavanja niku noć moji stari knjiga. Tamo naletim na jednog velikog mudrijaša, što kažu danas filozofa, pa na drugog, trećeg. Pa se latim lap-topa, a tamo drugi mudrijaša. Ta, ko da u cili svit glediš. E, sam falilo da mi se draga Gospa ukaže. I ka’ se proštudiram, uvik se završi na toj riči »modern«. Jel danaske je važno da j’ sve moderno. I ka’ se pogleđe, sve iđe tako da će svega bit. Bome, pravo kažem za jedne je uvik tako bilo a i biće, al bome za mlogo nji ni ni bilo a kako se vidi i neće bit. Eto od tog da će svega bit došli smo da j’ digod i da se komugod može, ako mu se potrefi od siromaka bude pa i bogataš. I to otkal i kako tako ispadne baš i ni baš na lip način, to baš mlogo nikog ne sekira. Vala j’ to od Boga da si danaske siroma, malo digod zamutiš pa zavatiš pa si sutra punog buđelara.  I ka’ se proštudiram da su za čudit se putevi na nebu sitim se i da su ovi putevi na zemlji za čudit se. Došlo j’ dotle da lopovi, lažovi i uncuti možu bit glavni. A kad se potli pitamo otkal je to došlo, onda nam kažu da j’ sistem taki. Da smo mi tako zaokružili. Onda nam oni kroju, mal kako svit kaže, mal odoka, mal kobojage za nas, a kako god okreneš uvik za nje. Opsinju narod svim i svačim. Da tako mora bit, da svega ima i da će svega bit, da im to vala ko od Boga. A čeljad ko ovce viruju da svega imu, da će svega bit pa još i da tako mora bit. I kad na to moje mudrijašenje, mlogi bi rekli filozofiranje, kažem da nećemo morat još malo vala ništa ni radit i študirat jel će to misto nas radit nikaka pamet što ćemo mi čeljad napravit a skoro da već nismo, sam sebe uvatim kako se češem di mi i ne srbi. Još bi ja, al mi sad već stra od onog što će bit sutra. Vala, kako iđe svega će bit a nas ko zna. Možda oće, možda neće.