Arhiv tekstova

Vištice u svatovima

Bio jedared jedan momčuljak, što se zvao Loša, a njemu nikud nakratko izmirili pamet. Povede njeg mater jedared u svatove. Šta će s njim, nek je i on u časti, al je mater znala da je u njega dugačak burag, ako je pamet već kratka, pa mu zapovidi da se mani ila kad ga gurne nogom. U svatovima ko u svatovima, čast i mast, i siroma Loša se baš uputio i mlašće da mu zaušnice sve pucaju, kad mu mačka priđe priko noge. Prigrizo Loša zalogaj, pa više ni mrvice već samo očima guta. Svatovci ga nude, al se on ne da ni okresat kad zna šta mu je mater zapovidila. Loša bio iz daleka, pa će kod svatovske kuće spavat. Namiste njeg i mater u jednu sobu, pa baš nuz komaru. Loša jedva čeka da svi zaspu, pa materi:
– Nane, ja sam gladan.
– Pa šta nisi napunio burag, kuga te ne spopala? Eto u zapećku su naćve fanaka, pa se napuckaj u mraku, kad nisi tio u vrime.
Ode Loša pa pipa po mraku i napipa. Glad nema oči, a Loša baš ni pameti na odmet, pa on lipo smaže ono što je našo u zapećku.
– Nane, al ti fanki su niki rutavi i sve su me grebali u grlu – potuži se on materi kad je počistio sve iz zapećka.
– O, ljudi ljucki, da nisi poio mačiće iz zapećka? – uplaši se mater i skoči do zapećka. Bome mačića više nije bilo, a naćve fanaka su stojale nenačete. Šta će sad s njim već mu kaže da legne, kako se niko ne bi sitio.
– Al, nane, kad sam tako žedan za ovim fankima ko da ću sav izgorit. Ja bi pio štogod – zanoveta Loša.
– Ne brnjavi toliko, – mater na njega – al kad bi već toliko pio, eto ti bure u komari. Skini zdilu sa zida, pa podmetni pod slavinu.
Posluša Loša pa napipa u mraku slavinu i niku zdilu sa zida i čeka vino. Čeka on i čeka kad će zdila bit puna, al u njoj nšita.
– Nane, ova zdila neće da se napuni – potuži se on jedared.
– Ti valjda nisi odvrnio slavinu, – mater će i skoči s kreveta.
Skoči ona, al kad došla do bureta, a slavina širom otvorena i pod njom lip protak.
– O, bole te ne morile, barem da si uzo sito, već protak ko da ćeš taranu pravit jel kokice pucat, nevoljo moja. Po zemlji bara od vina i šta će mater neg mu kaže da taj čas donese iz ćoše džak piska, pa da pospu, da ne bi pretelji vidili što je namajstoriso. Skoči siroma Loša, pa sipaj iz džaka, al se pisak počo lipit da ruke ne možeš izvuć. Pogleda nana, a ono bili pisak: pravo pravcato brašno. Zakuvalo se tisto, pa se sve crveni od vina.
– O, nevoljo nikaka! – vikne ona, pa će ga opraštat od tista.
Latila se ona, latio se i Loša, i kad su se onda zameljali i počeli padat po komari, da sve grmi. Uzbunili se ukućani i svatovci, pa dotrčali, i kad su Lošu i mater spazili u mraku onako umeljane u tisto, a oni se uplašili i jedan vikne:
– Bižte čeljad, u komari su vištice i nečisti!
Drugo nije ni tribalo. Tu se jedva koji počo triznit od trojanica što su u svatovima ispijali, pa kad su još čuli za vištice, ta sve se fundaraju jedan o drugog. Razbiglo se sve živo od kuće, a onda se lipo skupili i Loša i mater, pa ko ukradeni: put pod noge i nikom ni riči. Ukućani su jedva smili doć kući kad se već i razdanilo. Pripovidali su svakom kako su vištice i nečisti došli u svatove, pa još i Lošinoj materi kad su se s njom našli. Ona je, dabome, lipo ćutila o tom da je sve to Loša izmajstorovo već još i ona udarila u pripovitku kako je prva sa sinom pobigla.
Preteljima puna usta vištica, pa će:
– Pa da, vi ste bili oma do komare, dabome da su vas prve uzbunile. Al, prijo, ne samo da ste vi pobigli, a onda i mi, već je to bila taka straota da su se i mačići u zapećku tako ustravili da su pobigli i nikad se više nisu ni zavratili. Vidite šta narade vištice!
Pričao Marko Vojnić Purčar
Hrvatske narodne pripovijetke, 1957.