Lik

08.12.2023

Ta niki dan sam cilu noć študiro da sve iđe bržje. Bome, naštudiro da j’ to tako na danu, a bome u poslidnje vrime noćom baš i ni tako. Da noćom baš i ne mož spavat, skoro kadgod ni trenit. No, evo došo nam kući sa trulog Zapada unuk Marin pa bome sve iđe bržje da ne može bržje. Na danu s njim, a noćom zaspavam ko dite, i noć prođe. Eto će jutro, a ja na noge lagane od sto godina pa ga čekam u kujne već oma, dok je još mrak. Ko da baš i nisam svoj, ko da ne znam da će mal dužje spavat. I vrime bome prolazi. Do niki dan nije, a sade leti. E, sade bi ja da ne leti, a nema ko kanda lika da baš tako ne leti. I tako oma potli užine Marin mi spakuje u njegovu limuzinu pa mi odnese u varoš kod doktora da mi doktor isprigleđe. Ja i zaboravio da mi to sleduje makar jedanput godišnje. Sve on to dogovorio. Jest da mi ništa i ne pita, jel oću jel neću, al kad kaže Marin da se mora ondak se mora. Kad on kaže onda j tako. Nadavo mi doktor likova ko da sam bolesan i triba mi spašavat, ko da ću valjda sutra umrit. Ošli u apateku, a tamo vala nema šta nema od likova. Pa još dobili par knjiga di piše šta j’ novo kod likova, šta j’ dobro, šta j’ najbolje, šta spašava. Gledim ja to u lemuzine dok iđemo do dućana. Svega ima, svašta nudu al nema lik za dušu. Ta mislim se kako mene ne tribu nikaki likovi, da budem zdraviji jel kaki li već. Ta mene daj ovog vrimena prid Božić i Božića. Dosta da čekamo svi zajedno Božić, našeg Gospodina. Kako su naš naši stari učili. Da nam dođe, dušu osvitla. Nema boljeg lika, ta ni za srce ni za dušu što b rekli. Ošli i u dućan. Vašarimo, vašarimo. U dućanu se izgubit. Svega, ta vala ne mož ni nasanjat čega sve ima. Nakupovali. Ope dobilli par knjiga, nudi se sve najbolje, što skupog to jeftinog. I vamo svačeg, al ope’ kad se proštudiram ni vamo nema lika za dušu. Pa se ope’ sitim Božića što dolazi, betlema, Gospodina što će doć. A mi krenili redom. Kaže Marin da moramo it i jist. Da na usta snaga ulazi. Ta i tamo dobili knjigu da iz nje biramo šta ćemo. Ta i tu nema šta nema. Od jila i pića. Od pečenog do kuvanog. Vina sto fela, piva sto fela, kratkoga sto fela. Jest da smo se nagostili, trbu mi se nadunio, do nosa mi došlo sve, al potli se u putu misli, ta ope’ sam ko prazan. Ope’ kad se proštudiram i to baš ni štagod. Ni to to. Ope’ ja voljim čekat i dočekat naš Božić. Radovat se Gospodinu, Mariji i Josipu. Ako ni naglas onda u sebe pivat božićne pisme. It na zornicu. Ta, ne b’ mario makar sade da sam u štali, da čekam Božić, sve onako sirotinjski al je Božićno, pasovalo bi mi. Isprigledo mi doctor. Napazarili mi svega, najili se i napili, došli kući pa šta ’š neg prid televizor. A bome tamo vražja posla. Ope’ izbori. Ope’ triba birat. Ta šta li već biramo kad ope’ sve isto, mislim se. Nudu. Novaca i čega sve ni. Falju se da će bit bolje, oma sam što nije. Sam da nje izbirnemo. Al što se falju, al što jedni na druge pljuju. Ta, ko da su najveći neprijatelji na cilom svitu. Bome, po ovom televizoru Božić nikad neće doć. Ta, njima ni Božić, ni Gospodin ne možu pomoć. Svega tu ima, sam za dušu nema. Vidim ja da mi druge nema neg zavuć se u moju sobu. Nać lik u molitve. Za Božić i Gospodina što dolazu. Ta sam kad pomislim oma mi bolje. Nema, čeljadi moja, danaske boljeg lika od molitve i božićnog vrimena. Eto od čega svakojaka snaga dolazi: da se u čekanju molji, volji i milostiv bude.