Arhiv tekstova

Birali pa izbirnili

Silom prošo jedan cili dan a baka Janja i druge doletile. Posidale. Baka Janja oće započet, al ni stigla ni maramu popravit, a kamo l štagod kazat strina Evča već počinje. Mislim se, Bože dragi ta kadgod znam izdaleka kako će počet: »Čeljadi moja draga, žene, Marne dite naše, moram vam se pofaljit«. Mislim se šta se sade ope’ ima pofaljit. Ta niki dan se faljila. Nastavlja: »Eto, ope’ smo dobro birali pa ope izbirnili. Toliko su nam se nudili, toliko j’ ti kako se kaže lista bilo i ope’ smo pobedili. Ta znala sam ja da će tako bit. Ta sade smo ope’ na cigurnom putu i niko nam ništa ne može. Biće ope’ penzija, novaca, puteva, bolnica, poslova i ulaganja kako se moderno kaže. Ope’ smo glasali što se kaže za pravu politiku. Mi se sam nje držimo. Birali pa izbirnili«. Bome, baka Janja ni da j’ stegla, povezala maramu već ju odvezala pa skinila, trisnila na astal pa krenila deklemovat: »Ja tila divanit od Božića, kako čekamo Isusa, kako pravimo kolače, granu kitimo a ti nama od politike i kako smo dobro birali i izbirnili. E, sa’ ‘š dobit svoje. Koji su to naši  pobedili? Koje smo to naše birali pa izbirnili? Ta ja sam za naše navijala i zaokružila. Sade vidim da baš i ni pomoglo. Ma vala j’ sve bilo tako namistito da smo i svi zaokružili, birali naše, ne b’ pomoglo. Kaži jel to pošteno? Ta sade kako gledim ko da j’ to sve namistito«. I baka Marica skočila. Ta nisam ni zno da su ove moje druge toliko u tom biranju. I ona će: »Jest, bome. Ta ko da smo niki dan vala birali. I to kako se sićam priko reda. Eto, ni prošla ni godina kad ono evo ope’. Kako se razumim i do sade su jedni mogli radit šta su tili u te skupštine i sade j’ ope’ isto. Ni mi žo za druge al mi žo što naši tamo bilo a sade ji tamo nema«. Sa’ će baka Manda: »Da j’ pravde, onda bi svi poštivali ono što j’ potpisano a ni da nas šoru ko da smo trinajsto prase. Ko da smo bile vrane, jel da ne kažem još gorje, vrazi. Pa ako oće, du nam kaku milostinju, ako neće – neće. I uvik nadesu kako njima paše. Pa na kraju bude ko da su nam dali na volju pa smo ope’ kobojage birali i izbirnil. A da se svi upregnemo ne možemo izbirnit naše. Jest, jest. Ko da se isprdivu s nama. Pa di još ima da skoro svake godine kako biranje. Kako šta mal zagusti, oma se izmisli biranje. I onda kažu da j’ to onda nikaka demokratija«. I baka Tonka će sva važna: »A ti, Evča, kažeš da si tvoje izbirnila, tvoji ope’ pobedili. Ta izgleđe da mi svi znamo čija si sam ti ne znaš čija si. Ta prodala si se pravo da kažem za šaku cuncukreta. Ko štuka kad proguta ribicu na udice, da ne kažem ono što zovu varalica. Tako si ti progutala ono što divanu sa televizora. Progutala, birala, izbirnila pa ostala živa. Oprosti joj dragi Bože«. Baka Janja dodaje: »Bome čujem, kažu da j’ tu kod tog biranja, brojanja, vozanja odasvud, natirivanja da jedni bude više i to koliko god triba bilo svakojake mutljavine. Ta mogli smo mi kako vidim ope’ birat do mile volje, ope’ bi bilo kako drugom paše. A fala Bogu znate komu. A kako čujem i ona dica sa visoki škula su se pobunili. A ka’ se oni bunu, cigurno tu mora bit štagod«. Ne razumim se ja još baš u to biranje pa neću ništa ni kazat, al bome moji su mene nučili čiji sam, od koje sam fele da kažem loze. I bome ja kad budem mogo i moro it jedanput birat ja se neću privarit a kamol prodat da šta ponudu.