Arhiv tekstova

Što je tražio, to je i dobio

Došo jedared u jednu salašarsku škulu učitelj kakom se ljudi nisu baš nadali, a još manje ga želili. Kad je učitelj na salašu, za svit nema ti vrata koja za njeg nisu otvorena dan i noć. Al ovaj nije mario za čovika iz brazde ni koliko za ono crno pod noktom. Njemu samo da je bit s gospodom, a opanak mu ne mriši. Kad već mora koju rič progovorit sa svitom, onda se vlada ko da je odranjen u karmiću. Tako on sa svitom, a s dicom još gore. Čestiti učitelji ga svituju, al on ne da sebi ni blizo.
– Šta da i učim? Dobri će oni bit za sluge i sluškinje i ovako – znao se on očitovat ko da nema kože na obrazu.
I malo-pomalo ljudi su ga uskoro i spoznali. Nije njemu ni u salašima bio svaki jednak. Što je u svili i kadifi, to je njemu i dobro i lipo, al od tri koračaja ne pušta sebi bliže ono što je golo i boso. Još više se svit uvirio u to kad se oženio jednom matorom divojkom sa salaša, koja je nosila prćiju toliku da je gospodar učitelj mogo brez brige živit i trošit dok se ne podere živ. Baš se uvik lupo u prsa da je kod kuće samo med gospodom, al kad ga je salašarka zasula bogatstvom, tu nije imo riči. Al, ako je dotle bio gospodar, sad je posto još i bogat i sad niko s njim izać na kraj.
Čovik, koji je živio iz svoji deset noktivi i nije dočeko da gospodar s njim stane u razgovor, osim ako gospodaru nije došo na zgodu da mu se naruga. Tako on čeka samo zgodu da pokaže svoju “pamet”, a drugačije nek svit umire na njegov očigled, bome ga ne gleda.
Kad se već oženio, imo je i vinograda. Jedared on kupi magarca da na njemu nosi rod iz vinograda. Jedno vrime ga je držo, a kad mu je dosadio, gospodar ga proda. Baš u to vrime jedan martor momak iz njegovog komšiluka smislio da se ženi.
Bio je to siroma momak, kojem je ostala na vratu stara mater, a nuz nju i skoro tuce sitne dice. Momak ko najstariji nije imo kada ni mislit na sebe dok sve to nije podigo na noge. Namučio se, al se i nagledo svakakog života i nije ni čudo što je znao izvuć rokvu ko niko. Zapni u njeg – ko da si u živu vatru.
Gospdaru drugo nije tribalo neg da čuje kako se ovaj mator momak ženi. Sve je vrebo momka di će ga uvatat na zgodu. Gospodar se tako jedne nedilje usićio u mijani, kad evo momka s društvom.
– Šta je, čujem da ćeš svatkovat? – načeće oma momka.
Onaj kaže da je baš tako.
– E, onda mi je baš žao što sam sad prodo magarca – gospodar poviče da svi čuju – jel da nisam, imo bi ti na čem doć u svatove. A sad kako ću?
Momak ga je saslušo, al mu ne da vrimena za smij već kaže ozbiljno:
– Gospodaru, ništa za to ako ste Vi prodali Vašeg magarca, al Vaša žena svog nije prodala. A ne mislim ni da će ga prodat do smrti, jel ko bi za njeg platio još jedared tolilko ko što je ona – toliko veliku prćiju!
Kad je momak to reko, bome gospodar nije znao kud bi se okrenio. Al da se okrenio i krenio ma kud, iz te kože nikud. Od stida i srama jedva je napipo vrata kad su se ljudi počeli smijat. A momak ga još i ispratio:
– Gospodaru, dakle da Vam se zacigurno nadam u svatove? Dođite, ta drugi magaraca ni tako ne bi imo u svatovima.
Pričao Luka Kopunović